PARIZ/BERLIN/VAŠINGTON — 

Da li je bolje razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u vezi sa njegovom invazijom na Ukrajinu ili ga izolovati? Da li Kijev treba da učini ustupke da okonča rat ili bi to ohrabrilo Kremlj? Da li su pojačane sankcije Rusiji vredne kolateralne štete?

Ovo su neka od pitanja koja stavljaju na probu međunarodni savez koji se brzo okupio oko Ukrajine u danima posle ruske invazije, ali je sve to, tri meseca od početka rata, zategnuto, kažu zvaničnici i diplomate novinskoj agenciji „Rojters“.

Dok se zapadne vlade bore sa rastućom inflacijom i troškovima energije, zemlje uključujući Italiju i Mađarsku pozvale su na brzi prekid vatre. To bi moglo utrti put popuštanju sankcija i okončati blokadu ukrajinskih luka koja je pogoršala krizu pristupačnosti hrane za najsiromašnije u svijetu.

Ipak, Ukrajina, Poljska i baltičke države upozoravaju da Rusiji ne treba verovati i kažu da bi joj prekid vatre omogućio da konsoliduje teritorijalne pobede, pregrupiše se i pokrene nove napade.

Rusi su „proširili narativ da je ovo iscrpljujući rat, da treba da sednemo za sto i tražimo konsenzus“, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik Rojtersu.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da želi da se Rusija „oslabi“, a predsednik Džo Bajden pozvao je da se Putin procesuira za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson kaže da Kijev ne sme da bude snažno naoružan da bi onda prihatio loš mirovni sporazum i da Ukrajina „mora da pobedi“.

Nemačka i Francuska su ostale dvosmislenije, obećavajući da će sprečiti Putina da pobedi, a ne da ga poraze, dok istovremeno podržavaju nove oštre sankcije.

„Postavlja se pitanje da li se vraćamo u Hladni rat ili ne. To je razlika između Bajdena, Džonsona i nas“, rekao je za Rojters saveznik francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Rusija je u februaru pokrenula ono što naziva „specijalnom operacijom“ u Ukrajini, rekavši da je to potrebno da se zemlja oslobodi opasnih nacionalista i da se degradiraju ukrajinske vojne sposobnosti – ciljevi koje je Zapad osudio kao neosnovan izgovor.

Moskva od tada tvrdi da vojna podrška Vašingtona i saveznika odugovlači rat i odvraća Ukrajinu od mirovnih pregovora. Kremlj je u martu zatražio od Ukrajine da prekine vojnu akciju, da promeni svoj ustav kako bi uvela neutralnost, priznala Krim kao ruski i priznala istočne oblasti pod kontrolom separatista kao nezavisne države kao uslov za mir.

Ukrajinski i francuski izvori, kao i zvaničnici u drugim zemljama koje je Rojters konsultovao za ovu priču, zatražili su anonimnost kako bi slobodno govorili o osetljivoj diplomatiji i bezbednosnoj politici.

Podele bi mogle postati izraženije kako sankcije i rat budu uzimali danak globalnoj ekonomiji, rizikujući domaće reakcije i idući Putinu na ruku.

„Od početka je bilo jasno da će vremenom biti sve teže – dolazi ratni zamor“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za CNN.

„Možda postoji razlika između onih zemalja koje imaju mnogo bolje susede od nas i onih koje imaju drugačiju istoriju poput nas, baltičkih zemalja i Poljske“.

Pozabaviti se gospodinom Putinom

Makron je upozorio da bilo kakav mir ne bi trebalo da „ponižava“ Rusiju kao što je to učinio sa Nemačkom 1918. godine.

On je, kao i nemački kancelar Olaf Šolc, držao otvorene kanale komunikacije sa Kremljom, što je izazvalo konsternaciju među zemljama „jastrebovima“. Poljski predsednik je uporedio pozive sa razgovorom sa Adolfom Hitlerom tokom Drugog svetskog rata.

„Moraćemo da se pozabavimo gospodinom Putinom u nekom trenutku, osim ako ne dođe do puča u palati. I još više zato što ovaj rat treba da bude što kraći“, rekao je Makronov saveznik.

Šolc je rekao da su njegovi i Makronovi pozivi Putinu iskorišćeni za prenošenje čvrstih i jasnih poruka i naglasio da se sankcije Rusiji neće okončati ako Putin ne povuče trupe i pristane na mirovni sporazum prihvatljiv za Kijev.

Međutim, jedan čovek iz Šolcovog tima rekao je Rojtersu da je Makronova formulacija bila „nesrećna“. Neke francuske diplomate su takođe privatno izrazile rezerve u vezi sa Makronovim stavom, rekavši da rizikuje da otuđi Ukrajinu i istočnoevropske saveznike.

Iako je zahvalna na podršci Zapada, Ukrajina je bila gnevna na sugestije da bi trebalo da ustupi teritoriju kao deo sporazuma o prekidu vatre i ponekad dovodi u pitanje da li su njeni saveznici ispravno ujedinjeni protiv Rusije.

Makronovo upozorenje da ne treba ponižavati Rusiju navelo je ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da upozori da Francuska samo sebe ponižava, a odnosi Kijeva sa Šolcom su hladni.

„Nemamo Čerčila u Evropskoj uniji. Nemamo nikakvih iluzija o tome“, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik, misleći na britanskog premijera iz ratnog perioda Vinstona Čerčila.

Zvaničnik francuskog predsedništva rekao je da „nema duha ustupaka u pogledu Putina ili Rusije u onome što predsednik kaže“. Francuska je želela ukrajinsku pobedu i obnavljanje ukrajinskih teritorija, rekao je zvaničnik, a dijalog sa Putinom „ne da bi se pravio kompromis, već da se kažu stvari onako kako ih vidimo“.

Zvaničnik američke administracije rekao je da je Vašington glasniji u svom skepticizmu prema tome da se Rusija ponaša u dobroj nameri, ali je negirao da postoji „strateška razlika“ između saveznika.

Portparol Stejt departmenta rekao je Rojtersu da su se rad SAD zajedno sa saveznicima „isporučio“ Ukrajini – kroz sankcijame, transfer oružja i drugim merama – uprkos tome što su procenjivači još od pre invazije doveli u sumnju jedinstvo Alijanse. Cilj je, rekao je portparol, da se Ukrajina stavi u jaku poziciju za pregovore.

Oslabljena Rusija?

Osvrćući se na Ostinove komentare, zvaničnik administracije je rekao da Vašington nema nameru da menja rusko rukovodstvo, ali da želi da vidi zemlju oslabljenu do te mere da više ne može da izvrši takav napad na Ukrajinu.

„Svi su se fokusirali na prvi deo onoga što je Ostin rekao, a ne na drugi deo. Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mere da više ne može da uradi ovako nešto“, rekao je zvaničnik.

Jedan izvor iz nemačke vlade rekao je da je Ostinov cilj da oslabi Rusiju problematičan. Žalosno je što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, iz Šolcovog koalicionog partnera Zelenih, podržala taj cilj, rekao je izvor, jer je to zakomplikovalo pitanje kada bi sankcije ikada mogle biti ukinute, bez obzira da li je Ukrajina pristala na mirovni sporazum ili ne.

Izvori iz nemačke vlade su takođe rekli da su zabrinuti da bi neki na Zapadu mogli da podstiču Ukrajinu na nerealne vojne ciljeve, uključujući ponovno zauzimanje poluostrva Krim koji je anektirala Rusija 2014, što bi moglo da produži sukob.

Berbok je javno rekla da će sankcije morati da ostanu na snazi dok se ruske trupe ne povuku sa Krima.

U međuvremenu, ukrajinski ambasador u Nemačkoj je u više navrata kritikovao Nemačku zbog odugovlačenja sa slanjem teškog naoružanja Ukrajini, iako je Berlin snažno branio svoju evidenciju podrške.

Viši savetnik predsednika Vladimira Zelenskog Mihail Podoljak izvestio je o frustracijama Ukrajine:

„Rusija ne sme da pobedi, ali nećemo davati teško naoružanje – to može da uvredi Rusiju. Putin mora da izgubi, ali nemojmo uvoditi nove sankcije. Milioni će gladovati, ali mi nismo spremni za vojne konvoje sa žitom“, napisao je na Tviteru 31. maja.

„Rast cena nije najgore što čeka demokratski svet sa takvom politikom“, rekao je on.