Foto : Pixabay –

Predlog rebalansa prošao je vladinu Komisiju za ekonomsku politiku (KEP) i najvjerovatnije će se danas naći na dnevnom redu Vlade. Predlogom rebalansa, kako prenosi Dan, primici i izdaci budžeta su planirani u iznosu od 2,9 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od okvirno 46,7 miliona eura.

Shodno ažuriranom fiskalnom okviru, nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta za 2023. godinu umanjena su za 167 miliona eura. Zakonom o budžetu nedostajuća sredstva su iznosila 705 miliona, a nakon rebalansa će faliti 538 miliona. Deficit je zakonom o budžetu bio projektovan na 366 miliona, a nakon umanjenja od 173 miliona iznosiće 193 miliona.

Izmjene se donose u cilju stvaranja pretpostavki za realizaciju potrošnje u vezi sa realizacijom podrške Evropske unije Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize u iznosu od 30 miliona eura, obezbjeđivanja finansiranja vanrednih parlamentarnih izbora pet miliona eura, obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za subvencije za zapošljavanje lica sa invaliditetom 13 miliona i tehničkih korekcija.

Osim toga, usljed revidiranih makroekonomskih pokazatelja i bolje naplate prihoda od plana, vrše se korekcije očekivanih primitaka. Naime, uzimajući u obzir naplatu prihoda u dosadašnjem periodu, izvorni prihodi budžeta za 2023. godinu planirani su u ukupnom iznosu od 2,36 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od 215 miliona ili 10 odsto u odnosu na planirane Zakonom o budžetu za 2023. godinu.

“U skladu sa izmijenjenim fiskalnim okvirom za 2023. godinu, projektuje se ostvarenje deficita potrošnje od 193 miliona eura, odnosno oko tri odsto BDP-a, što je za gotovo 173 miliona eura bolji rezultat od inicijalnog plana. Uzimajući u obzir značajnu konsolidaciju javnih finansija od okvirno tri odsto BDP-a, projektovani deficit javne potrošnje nalazi se u okvirima mastrihškog kriterijuma deficita budžetske potrošnje, i zadovoljavaju se kriterijumi fiskalne odgovornosti utvrđeni zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Dodatno, rebalansom budžeta projektuje se ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje, odnosno ostvarenje zlatnog fiskalnog pravila kojim se definiše zaduženje države isključivo za potrebe infrastrukturnih projekata”, saopštili su nam nezvanično iz Ministarstva finansija.

Šta kažu analitičari

Ekonomski analitičari Oleg Filipović i Novak Svrkota smatraju da Vlada predlaže rebalans budžeta zbog političko-ekonomskog marketinga.

Filipović je kazao da je Ministarstvo finansija imalo konzervativan pristup u planiranju budžeta, a rebalans se predlaže i zbog proceduralnih razloga.

“Na rebalans gledam kao na jednu vrstu političko-ekonomskog marketinga pred izbore i neku vrstu revizije”, rekao je Filipović na RTCG.

Filipović je saopštio i da je pomoć Evropske unije (EU) od 30 miliona eura najavljena prošle godine, a pored toga, povećanje prihoda je, kako ističe, sasvim očekivano.

“Mi godinama ne planiramo dobro budžet”, poručio je Filipović.

Svrkota je kazao i da će nova vlada, koja će biti formirana nakon 11. juna, morati da radi rebalans budžeta.

On je naveo da su se odjednom pojavila sredstva od 225 miliona eura viška, a prije dva mjeseca smo se, kako podsjeća, zadužili 100 miliona eura po visokim kamatnim stopama.