Veći prihodi, više zaposlenih i rast zarada obilježili su prvih pet mjeseci ove godine u Crnoj Gori, dok turizam, izvoz i strane investicije bilježe usporavanje. Istovremeno, inflacija ostaje umjerena, a budžetski deficit niži od očekivanog.

Prema prvoj procjeni Eurostata, kako se navodi u mjesečnom makroekonomskog izvještaju Ministarstva finansija, bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku, izražen prema standardu kupovne moći, iznosio je 54 odsto prosjeka Evropske unije, što Crnu Goru pozicionira kao vodeću ekonomiju u regionu Zapadnog Balkana po ovom pokazatelju.

U turizmu, u periodu januar–maj 2025. godine, zabilježeno je 416.858 dolazaka (rast 4,7 odsto) i 1.097.592 noćenja (pad 1,7 odsto) u kolektivnom smještaju. Najviše noćenja stranih turista ostvarili su gosti iz Srbije (10,7 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (10,2 odsto), Francuske (10 odsto) i Njemačke (8,1 odsto).

Industrijska proizvodnja porasla je za 2,6 odsto, zahvaljujući snažnom rastu u sektoru prerade (12,4 odsto) i vađenja ruda i kamena (8 odsto).

Istovremeno, zabilježen je pad proizvodnje električne energije od 11,5 odsto.

Inflacija u junu 2025. iznosila je 4,2 odsto, a najveći doprinos rastu cijena dale su kategorije “Hrana i bezalkoholna pića”, “Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva” i “Restorani i hoteli”.

Prema junskoj prognozi Svjetske banke, globalni ekonomski rast u 2025. godini iznosiće 2,3 odsto, što je najniži nivo rasta (izuzev recesionih godina) u posljednjih 17 godina. Za eurozonu se očekuje skroman rast od 0,7 odsto u tekućoj godini, uz blagi oporavak u narednim godinama.

Zaposlenost i dohodak

U periodu januar–maj 2025. godine, prosječan broj zaposlenih iznosio je 263.300, što je rast od 4,7 odsto u odnosu na isti period 2024.

Registrovana stopa nezaposlenosti u maju iznosila je 9,66 odsto (pad od 2,43 procentna poena).

Prosječna neto zarada porasla je na 1.006 eura, što predstavlja godišnji rast od 21,9 odsto, dok je prosječna penzija dostigla 548,02 eura (rast 6,4 odsto).

Budžetski prihodi 1,097 milijardi eura

Budžetski prihodi u prvih pet mjeseci 2025. iznosili su 1,097 milijardi eura (13,8 odsto BDP-a), što je blagi rast od 0,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

“Sve ključne kategorije poreza bilježe rast naplate, kako u odnosu na isti period prethodne godine, tako i u odnosu na plan.Porez na dodatu vrijednost (PDV) ostvaren je u iznosu od 487,2 miliona eura, što je za čak 52,1 miliona ili 12 odsto veće u odnosu na isti period 2024. godine i za 1,7 miliona ili 0,4 odsto u odnosu na plan, kao rezultat dinamične ekonomske aktivnosti i smanjenja neformalne ekonomije”, navodi se.

Prihodi od PDV-a porasli su za 12 odsto, dok su akcize ostvarene iznad plana.

“Naplata akciza je ostvarena uiznosu od 135,8 miliona eura, što je za 10,3 miliona eura ili 8,2 odsto veće u odnosu na isti period 2024. godine i iznad planiranog nivoa za 5,2 miliona eura ili 4 odsto”, ističe se.

Izdaci budžeta iznosili su 1,142 milijardi eura (14,3 odsto BDP-a), a budžetski deficit u tom periodu iznosio je 45 miliona eura. Ostvaren je i suficit tekuće potrošnje od 8,4 miliona eura.

Krediti porasli na 5,14 milijardi eura

Bankarski sektor bilježi rast aktivnosti, uprkos smanjenju neto profita od 8,7 odsto koji je u maju iznosio 63 miliona eura. Ukupni krediti su porasli na 5,14 milijardi eura (rast 17,2 odsto), a posebno se ističe rast kredita privredi (22,5 odsto) i stanovništvu (20 odsto).

Ukupni depoziti su iznosili 5,64 milijardi eura (rast 5,7 odsto), a prosječna efektivna kamatna stopa pala je na 5,85 odsto.

Spoljnotrgovinska razmjena 1,91 milijardu eura

Ukupna spoljnotrgovinska razmjena dostigla je 1,91 milijardu eura, što je rast od 4,1 odsto.

Izvoz roba opao je za 5,8 odsto, pretežno zbog značajnog pada izvoza aluminijuma, dok je izvoz električne energije porastao za 28,3 odsto.

Uvoz roba porastao je za 5,7 odsto, a najveći udio imali su mašine i transportna oprema, prehrambeni i industrijski proizvodi.

Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 198,2 miliona eura, što je pad od 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U strukturi ulaganja, značajno su porasle investicije u nekretnine (191,3 miliona eura), dok su ulaganja u kompanije i banke smanjena. Najveći investitori bili su Turska, Srbija i SAD.