Kada je prošle nedelje Srbiju zahvatilo olujno nevreme, nekadašnji košarkaš Aleksandar Rašić razmišljao je jedino o njegovoj plantaži krušaka u blizini Šida.

Rašić, koji se zatekao u Beogradu, zamolio je prijatelja da još te večeri obiđe zasade.

„Nije bilo struje, pa je upalio farove od kola i odmah video da su stubovi popadali“, kaže sagovornik BBC na srpskom.

On je pre pet godina zasadio viljamovku i karmen krušku, i potom ih zaštitio od grada mrežom koju su držali stubovi.

Mreža je pala na biljke, oštećujući ih u velikoj meri.

„Čim je svanulo, otišli smo tamo i videli da je totalna katastrofa.

„Nisam jedini. Ljudi imaju voćnjake u punim rodovima. Moj prvi komšija sa 15 hektara pod kruškom prošao je isto kao ja“, kaže on.

Snažna oluja i orkanski udari vetra, koji čupaju drveće i raznose sve po ulicama, pogodili su Srbiju i susedne države 19. jula.

Nakon Slovenije i Hrvatske, nevreme je ubrzo stiglo i u Srbiju, gde je superćelijska oluja napravila veliku materijalnu štetu, troje ljudi je poginulo a više desetina je povređeno.

Superćelije su snažni oblik grmljavine koja donosi intenzivne bljeskove munja, ekstremne padavine, snažne udare vetra i jak grad.

‘Tragedija bukvalno’

Rašić je sa komšijom planirao da zajedno izađu na tržište.

„Sada od toga nema ništa. Tragedija bukvalno“, dodaje nekadašnji košarkaš.

Olujno nevreme koje je zahvatilo Srbiju prošle nedelje najveću štetu pričinilo je upravo u Mačvi i Sremu.

Nenad Magazin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da „ovaj obim štete od olujnog vremena u voćarstvu u Srbiji nije zapamćen do sada“.

„Na nekim voćnjacima šteta je kompletna – ceo zasad je srušen, a negde je delimična i ova kriza može lakše da se prebroditi“, kaže Magazin.

Za razliku od Vojvodine, u drugim delovima Srbije štetu je načinio jak grad.

Božo Joković, direktor zadruge Agro eko voće, kaže da su u Arilju i okolini takođe uništeni čitavi voćnjaci.

„Grad je bio nesnosnih razmera, imate i 100 posto uništenih zasada.

„U pitanju su višegodišnji zasadi. Ljudi godinama ulažu i onda u naletu grada sve bude uništeno“, kaže Joković.

Konačna procena načinjene štete još nije gotova, ali se stručnjaci slažu da se radi o milionskim iznosima.

„Mi smo imali poplave, mrazeve, grad, cenu koja nije adekvatna, probleme iz prethodne godine.

„Pomoć države je neophodna. Ljudi koji žive od ovoga moraju da budu zaštićeni na kraju i zakonom“, kaže Joković.

Velika ulaganja propala u danu

Odgovarajući na pitanje kolika je šteta, iz Ministarstva poljoprivrede su u kratkom telefonskom razgovoru za BBC na srpskom naveli da su procene i dalje u toku.

Kako su dodali, kada budu gotove, znaće se i na koji način će država pomoći poljoprivrednicima.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je međutim za RTS da je nevreme smanjilo rod za otprilike pet odsto, te da je uništeno oko 50,000 tona voća, što je više od 25 miliona evra na nivou cele Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran kazao je da će štete od nevremena biti merene u milijardama.

„Neću reći u dinarima ili devizama, ali ta reč ‘milijarda’ će sigurno biti prisutna“, kazao je Prostran za N1.

Nenad Magazin objašnjava da su voćari, koji su ostali bez zasada, imali ogromna ulaganja.

„Ulaganje po hektaru – sadni materijal, protivgradni sistem, sve to može da ide do 50.000 evra po hektaru.

„Sada imate po deset, dvadeset hektara koji su sravnjeni sa zemljom“, dodaje Magazin.

I stručnjaci i poljoprivrednici kažu da će malo ko biti u stanju da se oporavi bez pomoći.

„Ja sam koristio kredit za podizanje protivgradne mreže koji sam planirao da otplaćujem od roda.

„To mi je dodatan problem, jer sada faktički nemam od čega da vraćam taj kredit i pitanje je šta će biti“, kaže Rašić.

Pojedine lokalne samouprave formirale su komisije.

U Šidu su građani pozvani da putem brojeva telefona prijave nastala štetu i sada očekuju da saznaju na koji način će moći da nadoknade izgubljeno.

Iz Opštine Šid nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom kako će opština pomoći građanima.

Mnogi bez osiguranja

Oluja, kakva je zadesila Srbiju prošle nedelje, nije česta i veliki deo poljoprivrednika nije imao nikakvo osiguranje za ovaj vid nepogode.

Aleksandar Rašić kaže da ni on, ni njegove komšije nisu bili osigurane u slučaju oluje.

„Osiguravajuće kuće nisu nudile tu opciju.

„Sa nekima smo bili u pregovorima, ali nikad nismo dobili ponudu“, objašnjava Rašić.

On dodaje da postoje „problemi u odnosu osiguravajućih kuća i poljoprivrednika“ i da „poljoprivrednici imaju loše iskustvo sa osiguravajućim kućama“.

Božo Joković navodi da je u njegovom kraju bio osiguran veći deo poljoprivrednika, ali kao problem ističe neadekvatnu procenu štete.

„Ova materija mora zakonski da se reši tako da ne može ista kuća koja osigurava da vrši procenu štete“, kaže Joković.

Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije objašnjava da „štetu procenjuju agronomi, ljudi koji su stručni za taj posao“.

„Određene osiguravajuće kuće nude mogućnost da osiguranici, uz odštetni zahtev, sami prilože fotografije štete, tako da u tom slučaju nije neophodan izlazak agronoma“, napominje on.

Kako dodaje, poslednjih dana čuo se prigovor da su agronomi spori.

„U Srbiji nemamo dovoljno agronoma da bi se moglo u kratkom roku izaći u susret svima koji su poslednjih dana pretrpeli štetu“, kaže Ćirić.

U ovom trenutku manji deo – tek 15 odsto obradivih površina – u Srbiji je osigurano.

„Tek pet odsto fizičkih lica, u čijem je vlasništvu 80 odsto svih obradivih površina u Srbiji, ima osiguranje.

„S druge strane, 60 odsto pravnih lica, koji imaju do 20 odsto svih obradivih površina, je osigurano“, objašnjava Ćirić.

On dodaje i da „procenat osiguranika u poljoprivredi ipak raste poslednjih godina“.

Osnovna polisa osiguranja u poljoprivredi pokriva požar, grad i udar od groma, a sve ostalo, uključujući oluju, osigurava se kao dodatni rizik,

„Na poljoprivrednicima je da sami procene da li hoće i to da uzmu ili ne.

„Svaki poljoprivrednik, kada ode u osiguravajuću kuću, dobije punu informaciju o vrstama rizika koje je moguće pokriti“, navodi Ćirić.

Suosnivačica „Be risk protected“ platforme i glavna urednica magazina „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić smatra da najveće nerazumevanje nastaje između osiguravača i osiguranika usled malo informacija.

„Na jednoj strani, osiguravajuće kuće ne objašnjavaju uvek dovoljno dobro uslove osiguranja i ono što šteta pokriva.

„S druge strane, i sami osiguranici su nezainteresovani da saznaju šta jeste, a šta nije osigurano“, kaže Lapčić.

Lapčić kaže da su osiguravači dužni da procene i isplate štetu u roku od 14 dana.

„Njih jako strogo kontroliše Narodna banka Srbije i svako ko misli da je oštećen može da se žali“, dodaje ona.

Prema podacima osiguravajućih kuća, oluja je zastupljena u proseku dva-tri odsto u ukupnom broju šteta.

Profesor Magazin veruje da će izmenjeni vremenski uslovi morati da promene način na koji se osigurava imovina i na koji se štiti.

„Kod ovakvih oluja, videli smo efekat domina.

„Dovoljno je bilo da nekoliko čeonih stubova koji su držali protivgradnu mrežu padne, pa da sve bude uništeno“, objašnjava on.

Zbog toga, dodaje, moraće da se koriste skuplje investicije koje mogu da izdrže ovakvo olujno vreme.

Hoće li se voćari oporaviti?

Aleksandar Rašić priča da je ceo zasad koji je imao uništen.

„Biljke su popucale, pitanje je da li će moći da se oporave.

„Sa tim ranama, bolesti će moći da se uvuku u biljke i veliko je pitanje da li ćemo išta uspeti da oporavimo“, kaže Rašić.

Ono što je poseban problem voćarima jeste činjenica da posao zahteva velika ulaganja i vreme pre nego što počne da daje rezultate.

„U ratarstvu, kada vam oluja uništi kukuruz, šteta jeste velika, ali naredne godine imate šansu da se oporavite.

„Ako vam nepogoda uništi voćnjak u punom rodu, morate da sadite nova stabla. Uz to imate trošak i vađenja starih stabala, i pripreme zemljišta, novih sadnica“, ističe Magazin.

Upitan da li će krenuti iz početka, Aleksandar Rašić kaže da još ne zna.

On, kao i drugi voćari, nada se pomoći države.

„Ta pomoć ne bi trebalo da izostane jer, ako smo u prethodnom periodu pomogli proizvođačima da podignu zasade kroz subvencije, treba i sada da im se pomogne“, kaže Magazin.

Božo Joković objašnjava da sve češće čuje da poljoprivrednici planiraju da odustanu.

„Mladi ljudi razmišljaju o seljenju i izlasku iz proizvodnje.

„Šta će posle raditi, ne znam. Mi smo kao zadruga dali deceniju života, obnovili zasade i sad su štete ogromne“, kaže Joković.

Kako izgleda naći se pod otvorenim nebom tokom grada

Nevreme prošle nedelje nije samo uništilo imovinu.

Ivana Dukić bila je u autu, na putu za Loznicu, kada je počeo grad.

„Nisam ni pomislila da bilo šta može da se desi.

„Kada sam ušla u kola, bilo je sunca, ja sam bila sam u haljinici“, priča Ivana.

Desetak minuta nakon što je krenula, počele su da padaju ledenice.

„Čujem lupanje po autu i u sekundi ne mogu da registrujem da je grad.

„Prekidam razgovor sa drugaricom i shvatam da je ispred mene nadvožnjak na kome nemam gde da se sklonim“, priča ona.

Zato skreće sa puta.

„Ostajem u autu, kažem sebi ‘polako, proći će’.

„Međutim, staklo od vrata se lomi i pada na mene. Sa ruku i nogu počinje da ide krv. Čuju se tri-četiri jaka udara i šoferka toliko puca da počinjem da se plašim da i ostala stakla mogu da puknu.“

vana izlazi iz kola, ali nema na koju stranu da krene.

Dok razmišlja gde da se skloni, malo dalje vidi momka koji se sklupčao kod svog motora, ali koji rancem, kacigom i sopstvenim telom zaštićuje Ivanu.

„I on kuka od bolova, pa shvatam da je bolje da se vratimo u auto.

„U trčanju mene ledenice gađaju u leđa, ruke, glavu, svuda. Ostala sam na nogama ali sam mislila da, ako potraje, neću preživeti“.

Posle nepogode, otišla je u Hitnu pomoć, a i dalje se oporavlja od povreda koje ima po celom telu.

Par dana kasnije, uspela je da pronađe momka sa motorom sa kojim se našla na otvorenom.

„I on je sav u modricama.

„Rekao mi je da mu je drago da smo bili zajedno jer biti sam u takvoj situaciji nije nimalo jednostavno“, kaže Ivana.