Toplotne pumpe su duplo efikasnije od grijanja na fosilna goriva, čak i na nižim temperaturama, pokazala je nova studija. Autori ističu značaj te tehnologije za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

Toplotne pumpe mogu biti višestruko efikasnije od grijanja na naftu i gas kao i na električnu energiju, navodi se u novoj studiji Univerziteta u Oksfordu i organizacije Regulatory Assistance Project.

Autori studije, objavljene u časopisu Joule, navode da su toplotne pumpe postale ključna tehnologija u tranziciji ka pouzdanom snabdijevanju čistim energentima te najvažnija za budućnost grijanja.

Analiza je pokazala visoke performanse i pri niskim temperaturama. Ovi uređaji rade dva do tri puta efikasnije od sagorijevanja goriva ili grijanja na struju, navodi autorski tim.

Toplotne pumpe koriste energiju iz prirode i iskorištavaju temperaturne razlike. Kao izvori energije za zagrijavanje koriste se zemlja, podzemne vode ili spoljni vazduh.

Glavni pokazatelj efikasnosti toplotnih pumpi je koeficijent efikasnosti (COP) – uložene energije i dobijene toplote. Što je koeficijent veći, to je toplotna pumpa efikasnija.

Prosječni COP od tri do četiri je uobičajen za domaćinstva, što znači da se tri do četiri jedinice toplote stvaraju iz svake jedinice električne energije. Najveći COP imaju pumpe koje koriste vodu, zatim zemlju i, na kraju, vazduh.

Toplotne pumpe su dovoljne za zagrijavanje u umjerenoj klimi

Analizirani su podaci iz sedam terenskih istraživanja performansi vazdušnih toplotnih pumpi u umjerenoj klimi, gde je prosječna temperatura za januar iznad minus 10 stepeni Celzijusa.

Na između pet i minus 10 stepeni, COP je iznosio 2,74. To znači da toplotne pumpe imaju znatno veću efikasnost nego uređaji na fosilna goriva i električni grejni sistemi, objasnili su naučnici.

U studiji je zaključeno da su i vazdušne toplotne pumpe, koje su nalakše za ugradnju, pogodne za temperature ispod nule.

Studija pokazala efikasnost toplotnih pumpi pri ekstremno niskim temperaturama

U ekstremno hladnim klimama, toplotne pumpe su dvostruko efikasnije od električnih grejalica, navodi se u studiji.

Efikasnost opada u ekstremno hladnim uslovima. Ipak, mogu da posluže kao rezervna opcija za zagrijavanje, napominju autori. Rezultati su pokazali da se može postići COP između 1,5 i dva čak i pri ekstremno niskim temperaturama, kao što je minus 30.

Toplotne pumpe koriste stabilnu i ujednačenu temperaturu zemlje tokom cijele godine i pružaju visok nivo efikasnosti u hladnim uslovima, navode autori.

U Evropi se u hladnijim zemljama koriste već decenijama. Norveška je 2021. imala malo više od 60 toplotnih pumpi na 100 domaćinstava, a slijede Švedska i Finska (sa oko 45 svaka) i Estonija (35).

Autori navode i da se oko 80 procenata evropskih domaćinstava nalazi u zemljama gdje prosječne januarske temperature ne padaju ispod nula stepeni. Oni napominju da je šira primjena vazdušnih toplotnih pumpi realna opcija za dekarbonizaciju.