U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

    2 meseca pre 350 pregleda Izvor: balkangreenenergynews.com

Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, pokazuju rezultati istraživanja kompanije Rystad Energy. Procenila je da je u tu vrstu infrastrukture do 2030. neophodno investirati 3,1 bilion dolara da bi se globalno zagrevanje zadržalo na do 1,8 stepeni Celzijusa.

Norveška firma Rystad Energy, koja se bavi istraživanjima i prikupljanjem podataka i informacija relevantnih za poslovanje, upozorila je da je svetu potrebno još 18 miliona kilometara strujne mreže. Procena je vezana za pokrivanje elektrifikacije koja se sprovodi širom gradova, regiona i kontinenata. Obuhvata i kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora te ubrzano uvođenje električnih vozila.

„Razvoj u oblasti obnovljive energije nastavlja se vratolomnom brzinom, pa će 2024. na nove kapacitete biti potrošeno 644 milijarde dolara. Ali zastarele i neadekvatne strujne mreže mogle bi da se pokažu kao značajna prepreka u energetskoj tranziciji. Ukoliko svet treba da ograniči globalno zagrevanje na 1,8 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog perioda, za investicije u mrežnu infrastrukturu je potrebno 3,1 bilion dolara pre 2030″, piše u novom izveštaju.

Radi poređenja, ova brojka je malo niža od bruto društvenog proizvoda Velike Britanije, koja u svetskom BDP-u učestvuje s otprilike tri odsto.

Rystad Energy ne računa na cilj od 1,5 stepeni

Treba napomenuti da je Rystad Energy za referentnu tačku uzeo 1,8 stepeni. Pariski sporazum iz 2015. poziva na 1,5 stepeni i to je i dalje opšteprihvaćeni cilj. Predložen je za period do 2100, a čini se da je bio preoptimističan budući da su globalni napori da se eliminišu neto emisije gasova s efektom staklene bašte bili nedovoljni.

Neki naučnici čak prognoziraju da će po nekim kriterijumima nivo od jednog i po stepena biti premašen već ove godine. S druge strane, prosečna temperatura bi morala da se održi na toj visini nekoliko godina da bi zvanično bila potvrđena. A čak i da do toga dođe, u teoriji se rast iznad limita kasnije može poništiti rashlađenjem.

U scenariju za do 1,8 stepeni, ukupna dužina svih električnih mreža 2030. dostiže 104 miliona kilometara, a 2050. godine 140 miliona. To je skoro kao razdaljina od Zemlje do Sunca. Da bi bilo postavljeno 18 miliona kilometara strujnih veza treba skoro 30 miliona tona bakra, sirovine koja je i u ovom trenutku u deficitu, dodala je firma.

Međunarodna agencija za energetiku ranije je procenila dužinu potrebnu 2050. na 166,4 miliona kilometara, ali za cilj od 1,5 stepena.

Mnoge nacionalne mreže su već prezakrčene da prime još solara, vetra

Sajber-bezbednost, geopolitičke okolnosti i sve veći značaj obezbeđivanja pouzdanog snabdevanja energentima na nivou država takođe doprinose potrebi jačanja mreža, podseća Rystad Energy.

Međutim, nepodesni regulatorni okviri bi mogli znatno da uspore razvoj mreže i, samim tim, energetsku tranziciju, piše u izveštaju. Starije mreže su omogućile hitru ekspanziju solarnih i vetrokapaciteta zabeleženu poslednjih godina. Ali mnoge nacionalne mreže se približavaju tački, ili su došle do nje, kada nema više priključenja dok se ne unaprede ili prošire, naglasio je viši analitičar Edvard Kristofersen.

Prenosna mreža se sada sastoji od šest miliona kilometara dalekovoda visokog napona, iznad 70 kilovolti. Distributivna mreža je mnogo veća. Čine je osam miliona kilometara pod srednjim naponom (10 do 70 kilovolti) i kolosalna 72 miliona kilometara pod niskim naponom. Na nju su povezana domaćinstva, institucije i male firme svuda po planeti.

Predviđa se da će polovina ekspanzije tokom ove decenije biti ostvarena u Aziji. Kina je najveći potrošač struje na svetu, a Indija je treća.

Rystad Energy očekuje da će globalne investicije u mrežu 2024. dostići 374 milijarde dolara.

Postoje alternative proširivanju mreže

Bakar se prvenstveno upotrebljava kao provodnik u delu elektrodistribucije ispod zemlje, u prenosu i podvodnim kablovima. Za one na dalekovodnim stubovima se koristi aluminijum, ali on može da posluži i za podzemne veze, stoji u izveštaju.

Očekuje se da će potražnja za bakrom i aluminijumom pre kraja decenije skočiti gotovo 40 procenata, ali mreže tu nisu glavni faktor. Ta dva obojena metala su takođe od ključnog značaja za upotrebu u građevinarstvu, saobraćaju, proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i u industriji potrošačkih proizvoda. Na strujne mreže odlazi, ugrubo, samo 14 odsto potražnje za bakrom na svetskom nivou, pa će taj udeo 2024. iznositi nekih četiri miliona tona.

Uvođenjem velikih baterijskih sistema za skladištenje možemo da ublažimo nevolje s nestabilnošću proizvodnje zelene električne energije

Produžavanje mreže je neophodno da se podrži proizvodnja iz varijabilnih izvora i sa udaljenih tačaka i spoji s novim industrijskim, poslovnim i stambenim centrima. Ipak, postoji još načina da se pokrije rastuća potražnja za strujom.

Uvođenjem velikih baterijskih sistema za skladištenje mogu da se ublaže posledice nestabilnosti odnosno varijabilnosti iliti intermitentnosti proizvodnje zelene električne energije.

Ovo se najviše odnosi na solarne i vetroelektrane. Naime, solarni paneli ne proizvode struju noću, a problem je i kad se naglo razvije oblačnost ili bude više sunca nego što je prognozirano. Vetar je takođe manje ili više nepredvidljiv, pa se dešava neujednačenost snabdevanja i potražnje-potrošnje. Pri porastu opterećenja mreže sa strane proizvodnje, pogoni za skladištenje preuzimaju višak i obrnuto.

Rekonstrukcijom i unapređenjem karakteristika postojećih elemenata podiže se kapacitet mreže, a digitalizacija može da ga dodatno raširi jer doprinosi fleksibilnosti. Takođe, geografski razasuti, tačkasti izvori struje poput krovnih solarnih panela pokrivaju lokalne potrošače i smanjuju potrebu za daljim vezama.

U svakom slučaju, jasno je da trenutna mrežna infrastruktura u svetu ne zadovoljava uslove za energetiku budućnosti, poručili su Rystadovi istraživači.