У Народној библиотеци „Стеван Самарџић“ одржана је промоција збирке поезије „Док дамари лете“ Бранислава Свркоте, пјесника чије је стваралаштво снажно укоријењено у љубави, духовности и традиционалном осјећању свијета. Вече је протекло у топлој, непосредној атмосфери, као живи књижевни дијалог између аутора и модератора, уз активно учешће публике која се укључивала питањима и коментарима.

Стихове из збирке говорили су ученици средњих школа, као и сам аутор, што је промоцији дало посебну динамику и емотивну дубину. Управо та смјена младих гласова и ауторовог казивања истакла је једну од важних особина ове поезије, њену комуникативност и способност да допре до читалаца различитих генерација.

Збирка „Док дамари лете“ представља прву објављену књигу Бранислава Свркоте, иако он поезију пише још од средњошколских дана. У припреми је и његова друга збирка, у којој ће, како је најављено, посебан акценат бити стављен на духовну поезију.

У своjoj збирци, Свркота се представља као пјесник љубави у најширем и најдубљем значењу те ријечи. Његова љубавна поезија није ограничена на интимни или романтични регистар, већ је прожета хришћанским и метафизичким поимањем љубави као благослова, искушења и одговорности. Љубав код њега често стоји на вертикали између земаљског и небеског, између човјека и Бога, што његове стихове чини блиским традиционалној духовној лирици.

Посебан слој збирке чини ослањање на народно и митолошко насљеђе. У пјесмама попут „Додоле“, „Чароделнице“ и „Виле“, пјесник призива архетипске слике словенске митологије, природу као живо биће и древне симболе који у његовој поезији добијају нови, лирски живот. Храст, липа, мјесец, ноћ и вода нису само декоративни мотиви, већ носиоци значења и унутрашњег ритма збирке.

Свркотина поезија формално је блиска традиционалној лирици: ослања се на риму, правилне строфе и мелодичан стих, што њене пјесме чини читљивим и приступачним. Истовремено, у њима је присутна јасна наративност, многе пјесме дјелују као мале лирске приче о сусрету, губитку, молитви или сјећању.

Пјесник је током разговора истакао да су му значајни књижевни узори владика Николај Велимировић, Алекса Шантић и Јован Дучић, што се јасно осјећа у његовом односу према језику, љубави и духовности, као и у настојању да стих носи јасну поруку и унутрашњу чистоту.

На питање о најдражој пјесми из збирке, Свркота је издвојио пјесму „Детелина са четири листа“, нагласивши да је посвећена његовој супрузи и кћеркама, што је публика дочекала са посебним емоцијама. Тај тренутак је, можда и најбоље, показао да је „Док дамари лете“ збирка у којој се поезија рађа из личног искуства, породичне топлине и искрене потребе за смислом.

Промоција је завршена разговором са публиком, која је показала велико интересовање за ауторов рад и његове будуће планове, потврдивши да ова збирка већ на самом почетку свог живота проналази пут до читалаца.