Broj ekstremno vrelih dana svake godine, kad temperatura dostigne 50 stepeni Celzijusa, udvostručio se od osamdesetih, pokazala je BBC studija.

Oni se bilježe i u više oblasti svijeta nego prije, predstavljajući do sada neviđene izazove po ljudsko zdravlje i način na koji živimo.

Ukupan broj dana sa iznad 50 stepeni Celzijusa povećao se u svakoj od protekle četiri decenije.

Između 1980. i 2009. godine, temperature su premašile 50 stepeni Celzijusa u prosjeku oko 14 dana godišnje, skočivši na 26 dana godišnje između 2010. i 2019. godine.

U istom periodu, temperature od 45 stepeni Celzijusa i iznad dešavale su se u prosjeku dodatne dvije nedelje godišnje.

„Ovo povećanje može 100 odsto da se pripiše sagorijevanju fosilnih goriva“, kaže doktorka Friderike Oto, vodeća klimatska naučnica. 

Velike vrućine mogu da budu smrtonosna po ljude i prirodu, i da izazovu ogromne probleme po zgrade, puteve i električnu mrežu.

Temperature od 50 stepeni Celzijusa dešavaju se prevashodno na Bliskom istoku i u Zalivskim regionima.

A nakon rekordnih temperatura od 48,8 stepena u Italiji, i 49,6 stepena Celzijusa u Kanadi ovog ljeta, naučnici su upozorili da će se dani sa više od 50 stepeni Celzijusa dešavati i drugdje ukoliko ne smanjimo emisiju fosilnih goriva.

„Moramo da djelujemo brzo. Što brže budemo smanjili naše emisije, bolje će po nas biti“, kaže klimatski istraživač doktor Sihan Li.

„Ako se emisije nastave, a ništa se ne bude preduzimalo, ne samo da će ovi ekstremni toplotni događaji postati snažniji i češći, već će krizna reakcija i oporavak postati teži“, upozorava doktor Li.

BBC analiza pokazala je da su se u najskorijoj deceniji maksimalne temperature povećale za 0,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa dugoročnim prosekom između 1980. i 2009. godine.

Ali ova povećanja ne osjećaju se jednako širom svijeta.

Istočna Evropa, južna Afrika i Brazil doživeli su da neke maksimalne temperature porastu za više od jedan stepen Celzijusa, a delovi Arktika i Bliskog istoka zabilježili su porast od više od 2 stepena Celzijusa.

Naučnici pozivaju svjetske lidere da hitno preduzmu mere na samitu UN u novembru, gde će se od vlada zatražiti da se obavežu na nova smanjenja emisija kako bi se ograničio globalni rast temperatura.

Posljedice ekstremnih vrućina

Ova BBC analiza pokrenula je dokumentarni serijal po imenu Život na 50 stepeni istražujući kako ekstremna vrelina utiče na živote širom svijeta.

Čak i ispod 50 stepeni Celzijusa, visoke temperature i vlaga mogu da dovedu do ozbiljnog rizika po zdravlje.

Čak 1,2 milijarde ljudi širom svijeta moglo bi da se suoči sa uslovima toplotnog stresa pre 2100, ako se aktuelni nivo globalnog zagrijevanja nastavi, prema studiji Univerziteta Ratgers objavljenoj prošle godine.

To je najmanje četiri puta više od ljudi pogođenih danas.

Ljudi se suočavaju i sa teškim izborima dok se teren oko njih menja, jer ekstremna vrelina povećava šanse za izbijanje suša i šumskih požara.