Ubrzana izgradnja auto-puta do Požege

    2 meseca pre 540 pregleda Izvor: Media portal/rtcg.me

Najznačajnija saobraćajnica u zapadnoj Srbiji koja povezuje Moravički i Zlatiborski okrug je Čačak – Lučani – Požega – Auto – put Miloš Veliki. Trenutno su najintenzivniji radovi na dionici od Pakovraća do Požege koja se smatra jednom od najzahtjevnijih jer prolazi kroz brdovit teren, pa je planirano da više od trećine auto – puta bude na mostovima i u tunelima.

Uprkos teškom terenu radovi teku zadovoljavajućom dinamikom, a tunel Munjino Brdo i dalje je najveći izazov za kineske neimare.

„Već je asfaltirano pola jedne cijevi i pola druge, ostao je samo završni sloj da se uradi asfalt – beton to jest SMA”, kazao je direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak.

Ali, kada se izađe iz tunela Laz, pred neimarima je već novi izazov. Izgadnja mosta u Markovici dužine 240 metara zahtijevao je brojne druge pripremne radove da bi se stubovi konačno bezbjedno postavili.

„Njegova izgradnja je bila omogućena tek po izmještanju 200 kilovatnog dalekovoda što je bio dodatni posao koji je morao da se obavi u skladu sa svim procedurama upravljača a to je Elektroprivreda Srbije. Takođe, neophodno je bilo uređenje stalnih vodotokova koji su predmet regulacije a to znači da se njihovo korito oblaže kamenom odgovarajućeg kvaliteta zidanim u cementnom malteru i to su trajni objekti koji ostaju, jer se ne smije dozvoliti bilo kakvo nekontrolisano izlivanje vode koja može da ugrozi objekte samog auto – puta”, ističe rukovodilac nadzora na izgradnji auto – puta Miloš Veliki Vladimir Petrović.

Između tunela Laz i Munjino Brdo ima tačno 7, 3 kilometra ali na tako kratkoj dionici gradi se više objekata nego na čitavom Moravskom koridoru.

„Ovdje se radi 12 mostova, 13 potpornih konstrukcija da ne bi došlo do obrušavanja i četiri nadvožnjaka”, ističe Drobnjak.

A tunel Munjino brdo posebna je priča. Veoma zahtjevna geologija dovodila je radnike u situaciju da dnevno napreduju samo 80 centimetara. Na ulaznim cijevima napreduje se brže ali kod izlaznih u Prilipcu pojavili su se dodatni problemi.

„Ta geologija je problem, materijal je loš, stijenska masa je rastresita. Zbog toga se radi u isto vrijeme primarna i sekundarna obloga, ali to ide sporo upravo zbog geologije, da može da se minira išlo bi to mnogo brže”, rekao je direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak.

Proboj tunela Munjino brdo trenutno je podignut na pet metara dnevno, ali prema riječima direktora „Puteva Srbije” iako su rokovi u žiži interesovanja javnosti, kvalitet izvedenih radova ipak mora biti prioritet.

„Tu nema razgovora, kvalitet mora da bude broj jedan, da se ispoštuju procedure, da se ispoštuju sve tehnologije i nećemo dozvoliti da se bilo šta uradi loše. Nisam cjepidlaka zato što tražim da to mora da bude sve odrađeno u najboljem kvalitetu, jer kad zahtijevam da se uradi dobro onda sam miran”, kategoričan je Drobnjak.

Dinamika radova, međutim, na ostalim objektima sa požeške strane teče bez problema. Vijadukt koji ulazi u Munjino brdo u finalnoj je fazi a riješena je i većina imovinsko – pravnih odnosa.

U Prilipcu se završava dionica auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege, ali tu nije kraj već novi početak, jer se autoput tu dalje račva na dvije strane, jedna vodi ka Crnoj Gori, a druga ka Republici Srpskoj.