Oko 40 procenata stanovnika Srbije pije neispravnu pijaću vodu, navodi struka, dok oko 600 hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena. Otpadne vode u Srbiji se u najvećoj meri ne prečišćavaju, već se ispuštaju nazad u reke gde zagađuju i štete ekosistemu, što svakako utiče na kvalitet i dostupnost pijaće vode.

Pijaća voda je jedan od najdragocenijih, ali i najugroženijih resursa na planeti. Usled neracionalnog i neodrživog trošenja i zagađivanja, svetu preti nedostatak kvalitetnih voda, prvenstveno vode za piće, navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, kao i za potrebe prehrambene industrije.

Trenutno je kanalizacionom mrežom obuhvaćeno tek nešto više od polovine stanovništva u Srbiji, dok je manje od 10 odsto obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Beograd, Niš i Novi Sad još uvek nemaju sisteme za prečišavanje otpadnih voda, koje idu direktno u reke.

U Vojvodini najlošiji kvalitet vode

Vojvodina ima najlošiji kvalitet voda, gde oko 600 hiljada građana pije vodu koja sadrži štetni arsen, rekao je Božo Dalmacija sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

U intervjuu za Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), profesor Dalmacija kaže da 40 procenata stanovništva u Srbiji ne pije potpuno higijenski ispravnu vodu za piće.

Dalmacija kaže da vode ima, ali da nema kvalitetne vode, jer se zagađuje. Reka Morava je zagađena azotom i fosforom usled spiranja tla, dok u kanale u Vojvodini dospeva velika količina otpadnih voda, pa tu voda praktično i ne teče, rekao je ovaj stručnak za vodu.

Veliki bački kanal je crna tačka, kao i Borska reka. Najzagađeniji su manji vodotokovi koji su u blizini velikih gradova i industrijskih centara.

Akumulacija Đerdap sakuplja talog

Na velike reke zagađenje naizgled manje utiče, usled razblaživanja u velikoj količini vode. Ipak, profesor sa novosadskog univerziteta posebno ističe problem u Đerdapskom jezeru. U akumulaciji završavaju zagađujuće materije iz cele Evrope i Srbije, zbog brane za proizvodnju struje. Tu se talog koji sa sobom nosi zagađenje zaustavlja i pada na dno, što je potencijalna ekološka bomba, navodi Dalmacija.

On objašnja da se mora insistirati na prečišćavanju otpadnih voda i da je to način da se reše problemi. Ako se nakupi previše zagađujućih materija, moraće da se čisti, a to će biti preskupo.

Najveći problem je to što se u Srbiji prečišćava samo 10 procenata otpadnih voda, a ostalih 90 procenata dospeva u reke. Najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo tri grada koja nemaju prečistače, a to su Beograd, Novi Sad i Niš, rekao je Dalmacija.

Veliki gradovi imaju dobru vodu za piće zato što imaju stručnjake koji to kontrolišu i na vreme su izgradili vodovode, rekao je i dodao da mali gradovi, mala naselja nemaju nikakva rešenja, pa u Vojvodini 600 hiljada ljudi pije vodu sa arsenom, koji je kancerogen.

Crveni alarm je upalilo i to što, prema rečima profesora, 40 procenata stanovništva u Srbiji ne pije potpuno higijenski ispravnu vodu za piće.

Rešenje za to bi bilo stvaranje regionalnih vodovoda, da se naprave fabrike koje bi snabdevale više malih mesta.

Profesor je napomenuo da nemamo kritičnu masu stručnjaka u oblasti prečišćavanja voda, pa se mora razmišljati da se uvedu tehnologije koje zahtevaju malo energije, kao i o tome da se iskoristi sve ono što nastaje od otpadnih voda. Aktivan mulj može da se koristi za proizvodnju biogasa ili kao đubrivo, rekao je Dalmacija.

Vodu treba sačuvati

Stručnjaci ističu da vode imamo dovoljno, ali da ne znamo da je koristimo i da je čuvamo. U izveštaju koja je uradila Agencije za zaštitu životne sredine, na osnovu podataka prikupljenih tokom 20 godina, najčistije su male reke u brdskoplaninskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije.

Analiza 25 hiljada uzoraka sa 248 mernih mesta je pokazala da je najčistija Kozaračka reka, pritoka Morave. Među rezultatima koji su okarakterisani kao veoma loši, 79 procenata je iz Vojvodine.

Rezultati analiza izvorske vode u Beogradu koje su obavljene tokom 2020. godine, pokazali su da je 16,3 procenata uzoraka fizičko-hemijski neispravno, a da je 59,7 uzoraka bakteriološki neispravno, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ekološke organizacije i inicijative ukazuju na probleme u državi i infrastrukturne projekte, koji mogu da ugroze vodosnabdevanje stanovništva i obezbeđivanje i čiste i pitke vode svim građanima Srbije.

Brojni su problemi, od privatizacije vodoizvorišta, izgradnje malih hidroelektrana koje direktno utiču na biodiverzitet, pa do ispitivanja ruda litijuma i bora i rudarskih aktivnosti.

Pored ugrožavanja vodosnabdevanja koje uzrokuje ljudski faktor, dugotrajne suše tokom leta, kao i promena klime sve više utiču na dostupnost pitke vode.