Новим нацртом закона о слободним зонама који је објавила Влада Црне Горе, предвиђа се шири захват за оснивање у односу на постојећи закон. Подсјећам да сам радној групи за израду овог закона у фебруару ове године доставио предлог са детаљним образложењем зашто Пљевља као град на тромеђи, са међународним саобраћајницама треба да има услове за оснивање слободне зоне.

У нацрту закона као мјесто оснивања поред лука и аеродрома додате су и међународне саобраћајнице, као и друга погодна мјеста и ову одлуку посебно поздрављам и афирмишем.

Пљевља имају иделан географски положај, границу и путну повезаност са двије државе – Србијом и Босном и Херцеговином (Републиком Српском).

Слободна зона која подразумијева планским документима означен и инфраструктурно опремљен простор за привредне активности, а који је ослобођен царина на увоз и извоз робе, у којем могу важити и друге посебне олакшице и од стране локалне самоуправе као што су ослобађања накнада за комунална опремања, разних такси и општинских пореза, несумњиво ће стимулисати инвеститоре да своје бизнисе усмјере у општину Пљевља.

Зашто? Одговор је једноставан. Општина Пљевља се граничи са сјеверозапада и запада са Босном и Херцеговином (општине Фоча и Чајниче) у дужини од 76 км, са сјевера и сјевероистока са Републиком Србијом (општине Прибој и Пријепоље) у дужини од 50 км, са југоистока и истока приближно по линији сјевер-југ са општинама Мојковац – 4 км и Бијело Поље од 32 км, и са југозапада према општини Жабљак ријеком Таром у дужини од 46 км. Општина Пљевља заузима преко 13% пољопривредне површине и око 15% обрадивог пољопривредног земљишта Црне Горе. Укупна површина шума и шумског земљишта пљеваљског подручја је 101.931 ха, а да не говоримо о општепознатим богатсвима минералних сировина.

Дакле, идеалан положај за регионалне, међународне и домаће инвеститоре, који да би се опредјелили да свој капитал усмјере баш у Пљевља, морају имати подстицај и стимуланс, а то су управо слободне зоне.

Као примјер добре праксе узећу општину Прибој, која такође има положај границе са двије државе, Црном Гором и БиХ. У тој општини је 2015.године основна “Слободна зона Прибој”, која функционише на 27ха. У последњих 9 година функционисања на том простору је изграђено 48000м2 производног пословног простора и 5000м2 канцеларијског простора. Погодности Слободне зоне омогућиле су запошљавање више од 800 радника.

Дакле, слична општина по броју становника, величини, положају, проблемима са привредом претходним урушавањем великих гиганата као што је “ФАП”, примјеном модела Слободне зоне, има видан напредак и опоравак.

У слободној зони се сходно Нацрту закона могу обављати следеће привредне дјелатности:

1. производња робе;

2. оплемењивање робе;

3. складиштење, паковање и претовар робе;

4. трговина на велико;

5. стратешке активности пословне подршке;

6. иновационе дјелатности у складу са законом којим се уређују иновационе дјелатности;

7. шпедитерске, транспортне и друге услуге везане за управљање и дистрибуцију робе у зони;

8. корисничка подршка и контакт центри оријентисани на међународно тржиште.

У слободној зони је дозвољено пружање других услуга које су непосредно повезане са робом у слободној зони и које доприносе извозу, поновном извозу или царински контролисаној трговини:

1. рад на информационо-комуникационим технологијама (ИТ и софтверске услуге) које подржавају управљање робом и процесима у зони;

2. инжењерске и консултантске услуге усмјерене на унапређење пословања у зони;

3. сервис и одржавање опреме која се користи у зони;

4. образовне и стручне обуке везане за дјелатности у зони;

Увјерен сам да ће овај закон бити усвојен и представљати основ за нову шансу у привредној експанзији Пљеваља, али и других општина, уз наравно изузетно важну новину о забрани складиштења и промета дувана, чиме се ставља тачка на деценијски шверц у Црној Гори.