Više od šest mjeseci od početka katastrofalnog rata u Gazi, njegov uticaj na izraelsku i palestinsku privredu je ogroman.

Skoro sva ekonomska aktivnost u Gazi je izbrisana, a Svjetska banka kaže da je rat teško pogodio i palestinske firme na okupiranoj Zapadnoj obali.

Naširoko hvaljena „nacija start-apova“ istovremeno pokušava da ostane privlačna za investitore.

Kaldrmisane ulice jerusalimskog Starog grada sablasno su tihe.

Nema dugih redova za posjete svetim mjestima – makar onima koja su ostala otvorena.

Neposredno posle katoličkog Uskrsa i Ramazana, a usred Pashe, sve četiri četvrti Starog grada trebalo bi da vrve od posjetilaca.

U februaru je u Izrael stiglo svega 68.000 turista, prema Centralnom zavodu za statistiku ove zemlje.

To je ogroman pad u odnosu na 319.100 posjetilaca istog mjeseca prošle godine.

I dok je možda iznenađujuće da u vrijeme ovolikih napetosti uopšte ima bilo kakvih posjetilaca u Jerusalimu, mnogi od njih su vjerski hodočasnici iz čitavog svijeta koji su svoja putovanja uplatili mnogo unaprijed.

Zakovi jerusalimski pokloni bila je jedna od svega šačice prodavnica u Ulici hrišćanskog kvarta u Starom gradu, koja se nalazi u okupiranom Istočnom Jerusalimu, a koja se uopšte potrudila da otvori onoga dana kad sam ja prolazio.

„Zapravo nam radi samo prodaja preko interneta.

„Nema pravih ljudi. Prošle nedelje, posle eskalacije između Irana i Izraela, poslovanje je ponovo opalo. I zato nam posle praznika treba neko veliko čudo“, kaže Zak, čija je radnja specijalizovana za antikvitete i biblijske novčiće.

Čudo nije potrebno samo u Starom gradu u Jerusalimu.

Nekih 250 kilometara dalje na sever, na nestabilnoj izraelskoj granici sa Libanom, skoro svakodnevna razmena vatre sa Hezbolahom od izbijanja rata u Gazi primorala je izraelsku vojsku da zatvori veći deo ove oblasti, a 80.000 stanovnika evakuisano je dalje na jug.

Sličan broj Libanaca bio je prisiljen da napusti vlastite domove sa druge strane granice.

Poljoprivreda u ovom delu Izraela još je jedna privredna grana koja je pretrpela težak udarac.

Ofer „Poško“ Moskovic nema zapravo dozvolu da uđe u vlastiti voćnjak sa avokadom u kibucu Misgav Am zbog blizine sa granicom.

Ali on povremeno ipak zalazi u njega, hodajući setno među drvećem, dok gleda kako „sav njegov novac pada na zemlju“.

„Moram da odlazim da bih brao u voćnjaku, jer je to veoma važno za sledeću sezonu.

„Ako ne budem brao ovo voće, sledeća sezona će biti veoma slaba“, kaže Poško.

On kaže da gubi mnogo novca zato što ne može da bere avokado – ove sezone oko 2 miliona šekela (530.000 dolara), tvrdi on.

Iako pružaju sredstava za život hiljadama ljudi, poljoprivreda i turizam čine ukupno vrlo mali deo i izraelske i palestinske privrede.

Šta, dakle, pokazuje šira slika?

Prošle nedelje je agencija za rejting S endP Global smanjila izraelske dugoročne rejtinge (sa A-plus na AA-minus) odražavajući gubitak poverenja u tržište posle pojačanih napetosti između Izraela i Irana i zabrinutosti da bi rat u Gazi mogao da se proširi na ostatak Bliskog istoka.

Taj gubitak povjerenja ogleda se i u opadanju izraelskog BDP-a – ukupne vrijednosti robe i usluga proizvedenih u privredi – koji se smanjio za 5,7 odsto u poslednjem kvartalu 2023. godine.

Mnogi Izraelci, međutim, tvrde da se veoma poštovani visokotehnološki i start-ap sektor ove zemlje pokazao „otpornijim na rat“ nego što se mislilo.

Obalski grad Tel Aviv nalazi se svega 54 kilometra od Jerusalima.

Možda još važnije, on je i na manje od 70 kilometara od Gaze.

Povremeno bi vam bilo oprošteno ako biste zaboravili – makar nakratko – da Izrael učestvuje u najdužem ratu od nezavisnosti iz 1948. godine.

Porodice izvlače najviše što mogu iz ranog ljetnjeg sunca da bi se igrali na talasima, parovi ručaju u mnogobrojnim baštama na otvorenom restorana na plaži, a mladi prebiraju po gitarama na zelenim površinama između obalske magistrale i Mediterana.

U pozadini se krije grad koji je ekonomski aktivan, a fizički raste veoma brzo.

„Oni se šale da bi nacionalna ptica Izraela trebalo da je ždral – i to njen mehanički sinonim, kran!“, kaže Jon Medved, osnivač i izvršni direktor onlajn globalne platforme za venčer investicije Our Crowd.

Živopisan lik sa izrazito optimističnim pogledom na svijet, Medved mi kaže da je „u prvom kvartalu ove godine, u izraelske start-apove bilo uloženo skoro 2 milijarde dolara… Imamo jednu od najboljih godina koje smo do sada imali. Ljudi koji posluju sa Izraelom se ne povlače.“

Medved insistira da je, uprkos svemu, Izrael i dalje „nacija start-apova“ i dobra opcija za buduće investitore.

„Ima 400 multinacionalnih korporacija koje posluju ovde. Nijedna multinacionalna kompanija nije ugasila poslovanje u Izraelu od početka rata“, dodaje on.

Do izvesne mjere, Elize Brezis se slaže sa Medvedovom procjenom.

Profesorka ekonomije na Univerzitetu Bar-Ilan kod Tel Aviva priznaje da uprkos ciframa BDP-a iz poslednjeg kvartala, izraelska privreda ostaje „nevjerovatno otporna“.

„Kad je u pitanju turizam, da, imamo smanjenje izvoza. Ali imali smo smanjen uvoz.

„Tako da je, zapravo, ravnoteža plaćanja i dalje dobra. To je ono što je i toliko problematično – na osnovu podataka, ne stičete utisak da je toliko strašna situacija u Izraelu“, kaže Brezis.

Ali profesorka Brezis oseća opštu slabost u izraelskom društvu koja se ne ogleda u ekonomskim podacima.

„Izraelska privreda je možda izdržljiva, ali izraelsko društvo u ovom trenutku nije. To je kao da pogledate neku osobu i kažete: ‘Vidi ti to, njegova plata je visoka, a on je zapravo depresivan. Dok on istovremeno misli: ‘Šta ću sa svojim životom?’ – E, to vam je tačno Izrael danas.“

Ako je perspektiva u Izraelu pomješana, onda je preko barijere separacije koja razdvaja Jerusalim i Vitlejem pogled sa palestinske strane izrazito sumoran.

Turizam je posebno važan za privredu gradova kao što je Vitlejem na okupiranoj Zapadnoj obali.

I dok neki ljudi još odlaze na lokaciju u Jerusalimu, na mesto na kojem hrišćani vjeruju da je Isus rođen, turizam je „momentalno stao“ posle 7. oktobra prošle godine, kaže doktor Sami Hazbun, predsjednik Vitlejemske trgovačke i industrijske komore.

Tada je Hamas napao izraelske zajednice blizu Gaze, ubivši 1.200 ljudi, uglavnom civila, uzevši oko 250 talaca i pokrenuvši rat koji se još vodi.

Ovde vlada velika zavisnost i oslanjanje na izraelsku privredu – ali Izrael je bukvalno zatvorio Zapadnu obalu okruženu kopnom posle 7. oktobra, što je imalo katastrofalne posledice po život i rad mnogih Palestinaca, kaže doktor Hazbun.

„Vitlejemska uprava je u ovom trenutku zatvorena.

Postoje oko 43 kapije na izraelskoj bezbednosnoj barijeri, ali su trenutno samo tri otvorene. Dakle, 16.000 do 20.000 palestinskih radnika iz našeg kraja koji rade u Izraelu su momentalno izgubili sva sredstva za život“, kaže on.

Trgovačka komora kaže da su prihodi lokalnih Palestinaca koji rade u Izraelu iznosili oko 22 milijardi šekela (5,8 milijardi dolara) godišnje.

Hazbun, koji je posebno zabrinut za izglede mladih Palestinaca što duže rat bude trajao i više se privrede Izraela i Zapadne obale budu razdvajale.

„Mlađe generacije su sada bez posla, ne rade. Mnogi od njih su veoma talentovani ljudi.

„U junu očekujem oko 30.000 novih diplomaca sa palestinskih univerziteta. Šta će oni raditi?“, kaže on sa žaljenjem.

U samoj Gazi, privreda je potpuno uništena tokom šest mjeseci rata.

U nemilosrdnim izraelskim bombardovanjima iz vazduha i kopnenim operacijama poginulo je 34.183 ljudi, uglavnom žena i djece, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.

Za razliku od nekih djelova Izraela, gde vlada optimizam da će uspjeti da se preživi ova oluja i nastavi sa privlačenjem investitora, na Zapadnoj obali i u Gazi ima vrlo malo nade da će se stvari vratiti u bilo kakvu normalu.