Visoka kamata za zaduženje simbol nepovjerenja u donosioce javnih politika

    1 godina pre 187 pregleda Izvor: rtcg.me
Foto : Pixabay –

Ekonomska analitičarka Mila Kasalica smatra da kamatna stopa i naknada za posljednje zaduženje Crne Gore od 100 miliona pokazuje nepovjerenje u donosioce naših javnih politika, što treba da nas zabrine. Ona je u emisiji “Dobro jutro Crna Goro” kazala da dodatni porez na luksuz ne može značajno da pomogne ekonomiji Crne Gore, a da ćemo prekid ugovora sa „Pomorskim saobraćajem“ za trajektnu liniju Kamenari-Lepetane platiti u budućnosti.

Kasalica kaže da zatvaranje dvije banke u Americi, što je najveći kolaps na finansijskom tržištu od recesije 2008, ne može uticati na crnogorsko, ni na evropsko tržište, međutim može da utiče na porast kamatnih stopa više nego inflacija.

“Pogotovo jer se mi zadužujemo internacionalno”, kazala je Kasalica.

Ona smatra da 100 miliona eura zaduženja u dugu koji je preko četiri milijarde predstavlja samo kap u moru.

“Crnogorska privreda to može da izdrži, ne mogu javne finansije. Kamata koja je pridružena i naknada su simboli nepovjerenja u donosioce naših javnih politika. Taj element posljednjeg aranžmana zaduženja treba da nas zabrine na nivou svakog od nas pojedinačno, naših životnih egzistencija, a posebno onoga što naša privreda, odnosno poreski obveznici moraju da iznesu, jer to mora da se finanisra, a ako se ne finansira, možemo da dođemo u situaciju da nam se usluga javnog karaktera može smanjiti na trećinu, ne za trećinu”, kazala je ona.

“Zamislite naš zdravstveni sistem sveden na trećinu usluge”, dodaje Kasalica.

Bankarski sektor je prvi pokazao da ne vjeruje lideru Ministarstva finansija, kaže ona i smatra da će sada to morati da plate.

Komentarišući uvođenje većeg poreza na lukszuz, Kasalica kaže da je skeptična.

“Taj segment naših potrošača ne može da iznese tolike javne prihode. Mi živimo u ekonomiji koja je primarno vezana za srednji stalež i stalež sa niskim dohocima. To onda znači da pilotike iz javne sfere moraju da fokusiraju na širi krug potrošača ako moramo da pojačamo javne prihode za značajne cifre”, kazala je ona.

Ističe da porez na luksuz može da prikupi desetak miliona.

“Ovaj doprinos može čak i do 30 miliona na nivou godine. Bojazan je da nam ne treba mnogo više jer smo poreskom politikom iz budžeta 2022, a i nastavkom ekspanzivne fiskalne politike, kako zbog inflacije i cijena energenata, a i zbog osvetničke politike prema svima ostalima inflaciju uvećali u odnosu na ono što je uvozna, a koja bi bila od 10-12 procenata, na skoro 17, a možda i više sa ovim efektima koji su stigli u februaru”, kazala je ona.

Kasalica smatra da će se inflacija smiriti u narednom periodu.

“Ali kako god, mi ne pripadamo ekonomiji koja je održiva, samim tim živimo od dana do dana”, kazala je analitičarka.

Vezano za trajektnu liniju Kamenari-Lepetane kaže da postupanje vlade nije kvalitetno.

“Od činjenice da JPMD nije restruktirirano, Vlada ne može da odlučuje o tome, naročito jer smo takvim politikama sveli sebe u zonu sive ekonomije, jer smo sebe lišili PDV-a, a posao nam je u ovoj i sljedećoj godini da svaki euro poreza unesemo u sistem i naplatimo. To liči na alavost, odnosno crnogorski rečeno smandrljavanje. To znači da mi nismo nikome ništa uzeli, nego će oni dobiti velike odštete koje ćemo mi morati da platimo”, kazala je ona.