Iz Akcije za socijalnu pravu kazali su da prvi rebalans budžeta ne uliva optimizam za najugroženije građane. Dodaju da Vlada Crne Gore za 9 miliona eura uvećava potrošnju javne administracije dok za najugroženije, kako navode, para nema.

„Dok je najugroženiji sloj građanstva sedmicama teško ugrožen enormnim poskupljenjima u crnogorskim trgovinama, manjinska vlada (izabrana na neustavan način) kroz tehnički rebalans budžeta uvećava za najmanje 9 miliona eura potrošnju u javnoj administraciji, što ukazuje na nastavak bahatog odnosa prema novcu svih građana“, navodi se u saopštenju.

Iz Akcije za socijalnu pravdu ističu da to istovremeno ukazuje i na potpuni izostanak empatije prema najgroženijim građanima u zemlji, prije svega penzionerima i socijalno ugroženima. Smatraju da se 9 miliona eura moglo usmjeriti na interventne pomoći tim građanima, a naročito, kako su kazali, „imajući u vidu neprimenjivost nedavno usvojenih ekonomskih zakona, koji u praksi nijesu doveli do nikakvog smanjenja troškova života“.

„Kroz najavljeni tehnički rebalans budžeta, koji to praktično već nije, manjinska vlada trošak za službena putovanja uvećava za čak 1,4 miliona i projektuje da za njih ove godine utroši 4,4 miliona, dok troškove goriva povećava za bezmalo pola miliona i potrošiće za te svrhe 9,7 miliona. I za troškove reprezentacije (ručkovi, večere, događaji sa zakuskama) će manjinskoj vladi trebati dodatnih 170 hiljada eura, pa će u ovoj godini za to biti izdvojeno oko 530 hiljada eura, dok se za nepunih 200 hiljada bilježi uvećanje komunikacionih troškova (telefon, internet) i u 2022. će za taj trošak biti izdvojeno bezmalo 5,4 miliona“, navodi se u saopštenju.

Iz te NVO dodaju i da za preko milion eura manjinska vlada uvećava trošak ugovora o djelu.

„I ove godine će za to biti potrošeno nevjerovatnih oko 12,9 miliona, što se može direktno povezati sa time da će doći do rasta broja zaposlenih u već preglomaznoj javnoj upravi, jer je opšte poznato da je ovo jedan od mehanizama za ‘ubacivanje’ politički podobnog kadra, uz kršenje redovne zakonske procedure“, kazali su.

Za preko 733 hiljade eura, dodaju iz Akcije za socijalnu pravdu, uvećava se i budžetska stavka „ostale usluge“.

„Pa je ona projektovana na preko 9,5 miliona, a upravo je i na ovoj stavci dodatni novac za zapošljavanja u administraciji“, navodi se u saopštenju.

Ipak, ističu, najveće uvećanje izdataka – gotovo pet miliona – je na poziciji „ostale naknade“.

„Jer se ona uvećava sa 9,1 milion na 14,1 miliona eura. Ovo se može dovesti u vezu sa ‘sječom’ na visoko rukovodnim pozicijama, koja je već počela i očito će biti nastavljena, a nakon nedavnog izbora manjinske vlade i povratka Demokratske partije socijalista (DPS) u koalicionu vlast“, kazali su.

Kao bitno, napominju da budžetska linija „ostale naknade“ u dobroj mjeri obuhvata i „plaćanja za rad u raznim komisijama, grupama, timovima i slično, a gdje se članovima takvih tijela dodatno plaća za ono što je njihov redovni posao“.

Prvi rebalans budžeta, kažu, ne uliva optimizam za najugroženije građane, prije svega penzionere i socijalno ugrožene, koji će samo posredno, a ne i direktno, zahvaljujući ranijem Programu „Evropa sad“, imati neznatna uvećanja primanja.

„Prednje posebno imajući u vidu da su se tonovi novih ministara i poslanika koalicione vlasti sveli bukvalno na potrebu da u državi hljeb i par osnovnih namirnica budu dostupni najugroženijim građanima, što implicira da život danas u zemlji bukvalno svode na puko preživljavanje. U konačnom, najveći broj građana dobro zna da povratak DPS-a na vlast znači istovremeno da će za njih ostajati mrvice, a da će se većina društvenog bogatstva i dalje slivati partijsko-funkcionerskoj klasi i privilegovanim subjektima i pojedincima“, zaključuje se u saopštenju Akcije za socijalnu pravdu.