Crnogorsko tržište naftnih derivata na kraju 2024. godine djeluje dinamično i konkurentno, ali iza brojki se krije niz izazova. Iako Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti REGAGEN u svom godišnjem izvještaju bilježi rast kapaciteta i broj licenciranih subjekata, država i dalje nema funkcionalne rezerve goriva — najvažniju stavku za energetsku sigurnost.

“Na tržištu, prema podacima REGAGEN-a, poslovalo je ukupno 65 licenciranih energetskih subjekata, ali stvarna dominacija ostaje u rukama AD Jugopetrol Podgorica, koji ima apsolutnu prednost u skladišnim, transportnim i maloprodajnim kapacitetima. Sa 80.081 m³ skladišnog prostora, od čega većina u instalacijama u Baru, Jugopetrol raspolaže sa više od 80 odsto ukupnih kapaciteta u zemlji”, piše u Izvještaju REGAGEN-a o stanju energetskog sektora Crne Gore za 2024. godinu.

Na crnogorskom tržoštu posluje još firmi Petrol Crna Gora, INA, Lukoil i Montenegro Bonus.

Skladišta postoje, ali ne funkcionišu

Skladišni kapaciteti u vlasništvu države nalaze se u Luci Bar, Lipcima i Bijelom Polju, ali su — kako REGAGEN ističe — van funkcije. I dok privatne kompanije šire skladišta (ukupan kapacitet povećan za 1,23 odsto u odnosu na 2023), država tek najavljuje sanaciju tri rezervoara u Luci Bar, koji bi trebalo da služe za obavezne rezerve.

Ti rezervoari kapaciteta 17.600 m³ godinama su van pogona, a njihova adaptacija tek je ušla u fazu javnih poziva za izvođače i nadzor. Radovi bi trebalo da traju devet mjeseci i finansiraće se iz evropskih fondova, sa ukupnim budžetom od oko 2 miliona eura.

Zakoni su tu – ali rezerve nisu

Zakon o sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima, koji je Skupština Crne Gore usvojila u decembru 2024, formalno je uskladio domaće propise sa EU direktivom (2009/119/EC). Time je država preuzela obavezu formiranja minimalnih zaliha nafte i derivata. Ali zakon bez operativnih skladišta ostaje — na papiru.

Za formiranje obaveznih rezervi odgovorni su Uprava za ugljovodonike i uvoznici naftnih derivata, a rezerve bi morale da pokrivaju derivate koji čine najmanje 75 odstodomaće potrošnje. U ovom trenutku to su bezolovni benzin i gasna ulja, sa ukupnim tržišnim udjelom od 85 odsto.

Prodaja raste, sigurnost čeka

Uprkos infrastrukturnim prazninama, tržište raste. U 2024. otvoreno je pet novih benzinskih stanica u Podgorici, Ulcinju, Tuzima i Nikšiću. Maloprodaja se sada obavlja na 133 objekta, dok se veleprodajom naftnih derivata bavi 35 subjekata, što je više nego prethodne godine. Međutim, broj subjekata koji trguju naftnim derivatima i tečnim naftnim gasom TNG je smanjen.

Transport funkcioniše kroz 131 licencirano sredstvo, od kojih većinu posjeduju privatne firme, dok država ni tu nema aktivnu logističku infrastrukturu.

“Na tržištu naftnih derivata Crne Gore, na kraju 2024. godine poslovalo je 65 energetskih subjekata; ukupni skladišni kapaciteti naftnih derivata i TNG-a iznosili su 98.343 m³; ukupan broj transportnih sredstava koja su licencirana od strane REGAGEN iznosio je 131; dok se djelatnost trgovine na malo naftnim derivatima i TNG-om obavljala u 133 objekta u Crnoj Gori, od toga na 127 benzinskih i plinskih stanica i šest jahting servisa”, ističe se u Izvještaju.