U jednom od predhodnih tekstova pisao sam o tome kako mnogi kažu “štedio bih ali mi je mala plata”. Taj mit smo razbili sa konkretnom računicom a sada se bavim onima koji imaju veliku platu i vjerovali ili ne imaju probleme da kupe stan, dobiju kredit i slično. Zašto? Pa zato što su upali u zamku visoke plate.

Znam dosta kolega iz IT-ja koji zarađuju ozbiljan novac za inostrane kompanije, ali višak ne investiraju. Vremena se mijenjaju, ako se sjutra dnevnica tržišta promijeni, a godine “visoke plate” su otišle na impulsne kupovine i skupi mir u glavi, lako dođe trenutak: “Eh da sam znao…” e pa znao si, ali nijesi reagovao.

U IT-ju smo naučeni da rješavamo probleme. “Shipuješ” kod, peglaš bug, deploy i kraj sprinta, idemo dalje. Ali finansije nijesu sprint. To je duga staza na kojoj visoka plata nije rješenje, nego resurs koji ili pretvoriš u kapital ili prođe brzo kao sitni pijesak kroz prste.

Zašto baš sad? Zato što je industrija ušla u period kada ništa nije garantovano, talasi otpuštanja, promjene u AI alatima, outsourcing ciklusi… I sve je to normalno za našu granu u kojoj niko nikada nije predvidio što će se desiti. Bilo je pokušaja ali su žestoko omašili. Ono što nije racionalno je ne imati plan dok ti je najlakše da ga napraviš kada zarađuješ dobro.

Nije ovo samo za kolege iz IT-a već generalno za sve koji imaju veliku platu.

“Sloboda sa 37” – kratka priča za inspiraciju

Kris Reining je radio u IT-ju, ali nije želio da “radi do penzije”. Nije dobio loto, nije prodao startap za desetine miliona. Uradio je dosadne stvari, snizio troškove, disciplinovano ulagao i do 37. godine došao do miliona. Otišao sa posla i živi od prinosa. Poenta nije u cifri, nego u procesu, navika i savršen tajming.

Zašto “velika plata” često ne postane sloboda

Kako rastu prihodi, rastu i “normalni” troškovi i u slučaju neke promjene mnogo je teško vratiti se na period kada plata nije bila toliko velika.

Zamka pameti koja vam kaže “mogu ja to kasnije, razumijem tržište” i u tome dok “ja mogu” prođe pet godina.

Mala priča iz realnog života

Kolega radi za jednu firmu iz SAD i već više od pet godina ima platu od 4000+ eura mjesečno. Skoro razgovaramo i kaže mi kako ima problema sa bankama da obezbijedi kredit bez obzira na veliku platu. Poslodavac je iz druge zemlje, ugovor o radu, freelance primanja i sve ostalo banci ne može da garantuje u nekoj vanrednoj situaciji isplatu. Došao je u paradoksalnu situaciju visoka plata ali nema kredita.

Prvo sam mu izveo računicu da je za ovo vrijeme mogao kupiti stan bez problema a onda jednostavna matematika:

500 € mjesečno uloženih u ETF fond za 20 godina uz prosjek dobiti od 8% godišnje je oko 275.000 €. Isto, ali kreneš 3 godine kasnije oko 210.000 €. Tri godine “čekanja” te koštaju cca 65.000 €. Velika plata je super. Rano pokretanje je presudno.