Foto: Pixabay –

Zemlje Evropske unije postigle su sporazum da će do 2040. godine smanjiti emisije ugljenika za 90%. Mađarska, Slovačka i Poljska glasale su protiv sporazuma, uprkos tome što su druge zemlje pristale na ustupke koje su one tražile, između ostalog i da EU u zavisnosti od ekonomskih performansi ponovo razmotri svoju klimatsku politiku.

Dogovor zemalja EU takođe omogućava odlaganje novog plana trgovine ugljenikom koji obuhvata transport i grijanje, što je bio glavni zahtjev Poljske. Ministri EU za klimu sporazum su postigli na maratonskoj sjednici koja je trajala od sinoć do danas ujutro. Prije nego što postane pravno obavezujući dokument, Evropski parlament će glasati o njemu i pregovarati o njegovom sadržaju sa Evropskim savjetom.

– Ovo je upravo signal koji Evropa mora da pošalje u ovim vremenima – rekla je švedska ministarka za klimu Romina Purmohtari.

Ona je zahvalila Finskoj, Njemačkoj, Španiji i Holandiji što su se u debati zalagale za velika smanjenja emisija. Evropski komesar za klimu, neto nultu emisiju i čist rast Vopke Hojkstra rekao je da je sporazum bolji od sporazuma zemalja na Pacifiku, u Evropi i Sjevernoj Americi, ali da je zbog trenutnih geopolitičkih i ekonomskih tenzija neophodan kompromis.

– Na ovom kontinentu, nastavićemo sa akcijama u oblasti klimatskih promjena, ali to mora biti premostivo, mora biti spojeno sa nezavisnošću i konkurentnošću. Ne jedno bez drugog. Sva tri su neophodna – rekao je Hojkstra.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sada će otputovati u Brazil na konferenciju COP30 sa jasnim sporazumom o emisijama.

– Sada imamo mogućnost da odemo u Belem kao vođe – rekla je španska ministarka za klimu Sara Agesen.

Ekološke organizacije kritikuju sporazum zbog odredbi koje će omogućiti EU da kupuje ugljenične kredite od manje razvijenih zemalja, čime će obaveze prebaciti na druge.

– Korišćenje pranja ugljenika iz priobalja za ispunjenje ovog nominalnog cilja znači da je posvećenost EU ​​mnogo manja, a sa ugrađenom klauzulom o razvodnjavanju cilja svake dvije godine, ona znači još manje – smatra aktivista ekološke organizacije Grinpis Tomas Gelin.

Jeron Gerlag, direktor za Evropu u neprofitnoj organizaciji Klajmat grup, ocjenjuje da „iako EU na papiru zadržava svoju obavezu od 90%, ona će u stvari dio smanjenja emisija prebaciti u inostranstvo, čineći ga tuđom brigom“.

Od sklapanja Pariskog sporazuma 2015. godine, politika mnogih zemalja EU pomjerila se udesno. Neki smatraju da klimatski propisi sputavaju ekonomiju, dok drugi kažu da će Evropa ili proizvoditi i prodavati obnovljive izvore energije ili će biti primorana da kupuje energiju ili zelene proizvode od zemalja poput Kine.

Šumski požari, toplotni talasi i poplave postali su češći širom Evrope, što je podstaklo zahtjeve za većim akcijama u oblasti klimatskih promjena. Rat u Ukrajini i nestabilni odnosi EU i SAD povećali su politički i ekonomski pritisak da se ublaže glavne mjere zaštite životne sredine.