Јуче су Вијести објавиле текст о ФЦЈК (Факултет за црногорски језик и књижевност) у којему су прилично детаљно истражиле трајање ове установе. Једна од чињеница је посебно интересантна: академске титуле цијелог предавачког кадра на поменутом факултету, стечене су на Универзитету у Новом Пазару, навео је лидер Уједињене Црне Горе, Горан Даниловић.

Он је у реаговању истакао и зашто објављује цртицу о овом случају.

„У некој врсти одговора редакцији Вијести, господа са ФЦЈК означила су ме као некога ко је „ангажован“ да спријечи даљи рад њиховог факултета. Причастили су ме и звањем „великосрбина“!
Уз све то саопштили су да је текст писан да помогне Абазовићу и мени?

Укратко, да одговорим; какав бих ја то „великосрбин“ био када бих спречавао рад факултета на којему се цијели предавачки кадар кити академским звањима стеченим на простору Старе Србије у Новом Пазару? Могу само носити жал што тај факултет није смјештен у Пазару када су професори, без изузетка, већ окићени пазарским титулама.

Сматрам да би за српство, а посебно за „великосрбе“ била непроцјењива штета да се ФЦЈК онемогући рад и прегалаштво јер да су и мене питали својевремено ја бих ударио камен темељац тој високошколској установи. Треба да постоји све док му владе предлажу и издвајају велики новац, а Абазовићева је издвојила највише од постанка, јер да га нема ми бисмо морали разријешити „великосрпску“ кесу.

Додуше, не бих се усудио да га инсталишем на Цетињу, али бих га извјесно отворио, рецимо, у Бољарима, имајући у виду и трасу будућег ауто-пута који ће повезати Србију и Црну Гору. Потом бих себи и честитао на таквој одлуци јер би мобилност студената и посебно професора била очигледна и трајно загарантована, а мобилност је, иначе, предуслов савремених студијских процеса. Успут, ту је и интернационализација као кључни изазов посла којим се ја бавим.

Дакле, без обзира што на поменутом факултету још увијек нијесу научили ни разлику између акредитације и реакредитације, без обзира што се факултетом баве факултативно – а мноме срдачно и предано; без обзира што су сарадњу између двије старе српске државе, Зете и Рашке, подигли на академски ниво, морају бити свјесни да моје великосрпске симпатије престају у тренутку када започнемо агенцијски посао са установама високог образовања, а од експертских комисија тражимо апсолутну професионалност и поштовање домаћих и европских стандарда.

Једино што могу да обећам је да експертска комисија неће бити из новопазарске установе без обзира на моје великосрпске емоције“, навео је Даниловић у реаговању.