U Njemačkoj je desetine hiljada ljudi ostalo bez posla zbog nestašica materijala koje je uzrokovala pandemija, a još znatno više je prešlo na skraćeno radno vrijeme, pokazali su rezultati analize Instituta za istraživanje tržište rada i poslova (IAB).

Rat u Ukrajini može da dovede do sličnih posledica, ali ipak u manjoj mjeri, rekao je stručnjak IAB Enco Veber (Enzo Weber).

Prema studiji, od aprila prošle do januara ove godine je zbog nestašica materijala u industriji i građevinarstvu zatvoreno 76.000 radnih mesta. Broj zaposlenih na skraćeno radno vrijeme porastao je za 446.000. Međutim, iskustvo pokazuje da u praksi skraćeno radno vrijeme koristi manje kompanija nego što je zvanično naznačeno.

„Očigledno je da skraćeno radno vrijeme služi za prilagođavanje nestašicama materijala,“ piše u studiji koju je u četvrtak objavio sajt magazina Špigel (Spiegel).

Rat u Ukrajini će imati sličan uticaj na tržište rada, rekao je Enco Veber. „Moguća uska grla u snabdjevanju materijalima će uglavnom biti kompenzovana skraćenim radnim vremenom.“

Međutim, uticaj rata je kratkoročan – on će se ili završiti ili će privreda da se prilagodi promjenjenim uslovima trgovine. Veber očekuje i da će rat manje da utiče na lance snabdjevanja od pandemije.

Pandemija je globalni fenomen koji ima direktan uticaj na sve zemlje, dok rat u Ukrajini ima neposredan domet u samo dvije zemlje. Ipak, rat može dodatno da pogorša situaciju sa uskim grlima.