Pogrešna kadrovska politika je u pljevaljskom zdravstvu ostavila višegodišnje posledice koje se očitavaju u nedostatku dvadesetak ljekara specijalista. Mnogo je razloga navođeno, da nije bilo dovoljno raspisanih specijalizacija, da ljekari traže riješeno stambeno pitanje, da su politički moćnici odlučivali ko može da radi, da ljekari zbog karijere u veće centre, bolje platite, …. Navodi se mnogo razloga a bilo je i „najurenih“.

Rečenicom “Možda ću im biti zahvalan što idem iz Pljevalja“, anesteziolog Momčilo Lale Stanković, ljekar sa osmehom. Specijalista bez sujete napustio je radno mjesto u Opštoj bolnici. Karijeru je uspješno nastavio u Beogradu na Institutu za ortopedsko-hiruške bolesti „Banjica“ a na „Hirurgiji dr Đoković“, kao glavni anesteziolog je na mjestu medicinskog direktora. Uspješan i poštovan dr Lale je danas ispraćen u penziju a ljudi koji ga poznaju znaju koliko je pacijentima značio njegov pozitivan stav, vedar duh i besprekoran rad. Takav je bio u Pljevljima i Beogradu, gdje je mnogim zemljacima koji su tražili pomoć izašao u susret. Dr Lala pamte mnogi Pljevljaci. Poznat je kao dobrotvor koji je pomogao izgradnju crkve sv. Prokopija u Šulima.

Sudeći po objavi na Fejsbuk profilu publiciste Miša Vujovića, očigledno da je dr Lale zadržao urođeni šarm.

Dr Lale, falili ste Pljevljima, srećno i uspješno novo poglavlje žele Vam vaši zemljaci.

Prenosimo objavu Miša Vujovića o odlasku u panziju našeg dr Stankovića.

Moj kum Lale, je za rođendan otišao u penziju. Penzija, a tek je na ivici punoletstva onako nasmejan, vicoman, šeret u duši, uvek spreman da razvedri namrgođene da prosvetli zamračene, ali i da nečujno u san pošalje bilo koga.

“Uspavljujem ali za buđenje ne garantujem”, osmehnuo bi se ležerno relaksirajući pacijenta.

Uplašenima bi pričao viceve, muškima postavljao pitanja o muškosti, ženama zagonetke.

Jednom prilikom kolega anesteziolog nije uspevao da probudi pacijenta: Lale je došao i šapnuo mu nešto na uvo. Čoveka su jedva zadržali na stolu.

Vlasnik klinike koga je uspavao i uspešno probudio hteo je da se našali ponovnim snom: “ Dajte mi iglu da ga bocnem bolje će da spava”, šeretski je dobacio sestri, gledajući osmeh na licu svog poslodavca.

Trčao je na maratonu samo u donjem delu šuškavca, padala je kiša.

Pitali su ga što mu je supruga ljubomorna?“Poznaje me odlično” odgovorio je bez razmišljanja.

U Pljevljima su ga svi poznavali. Bio je narodni lekar. Omiljen! Idi Boga ti kod dr Lala on će ti sve završiti. I završavao je.

Spavao je u dnevnoj sobi, svog stana, obučen u vreme borbi oko Goražda, uvek spreman da spasi nečiji život.

Kolege su mu poklonile odlivak u staklu muškog organa.

Uz prigodan govor i zahvalnost rekao je da ga ustupa na ispomoć noćnoj smeni.

Takav je Lale vrcav i neposredan. Vrhunski anesteziolog – narodni a ne paradni doktor.