„Predlažem da se na tom prostoru izgradi jedan novi grad. Tri paralelne ulice od po desetak kilometara, presječene sa poprečnim ulicama formirale bi stotinak stambeno turističkih blokova, sa kapacitetom od oko 500 hiljada kreveta, i mogućnošću da opsluži više od milion ljudi dnevno. To bi moglo da se napravi za desetak godina, a sve po ugledu na mnoge slične regije u svijetu. Valdanos, i stari Grad, mnogi spomenici kulture čine Ulcinj biserom Crne Gore“, naveo je on.

„Ali mentalitet naših ljudi je veliki problem“, dodao je Drecun naglašavajući da bi Vlada morala da bude energičnija u pravcu valorizacije ulcinjskih ekonomskih kapaciteta.

Kada je riječ o post kovid periodu, smatra da pandemija jeste ostavila posljedice ali da se postepeno sve vraća u normalu. Ipak, ističe da bi trebalo uraditi istraživanje koje bi pokazalo što se to promijenilo i na strani ponude i na strani tražnje.

„Tražnja je zasigurno bila veoma elastična, nažalost negativno…“.

Imamo li strategiju oporavka?

„Nemamo, nažalost. Mi nikad nijesmo ni imali strategiju ekonomskoga razvoja, ako izuzmemo neke periodične pokušaje pojedinih vlada, koje su izradile neka dokumenta kratkoročnog dometa, i uglavnom palijativnog karaktera“, kazao je Drecun u razgovoru za FOS.

Imajući u vidu da, kako kaže, kroz turistički proizvod ili uslugu valorizujemo naše resurse, treba da razvijemo i sve druge resurse koji su neophodni za kvalitetnu turističku uslugu nakon čega bi se radilo na izgradnji turističke ponude.

Hotel nije primarni motiv savremenog gosta

„Mi smo turizam shvatili mehanički, po principu – ako napravimo desetak hotela gosti će doći. Nažalost, neće. Hotel nije primarni motiv savremenog gosta. Šta više, smatram da je to na dnu ljestvice motiva koji ga dovodi kod nas. Dobra putna infrastruktura, pouzdana energetska infrastruktura, savremena IT infrastruktura, višeslojna kulturološka podloga, bogata istorijska sadržina, kvalitetna i zdrava hrana, skup malih zanatskih manufaktura, su samo neki elementi koji se moraju razvijati da bi na kraju došli kvalitetni hoteli i smještajni kapaciteti.  Samo hoteli nijesu dovoljni“.

Stoga, apeluje da odmah treba početi sa izradom strategije u kojoj će se realni sektor staviti na prvo mjesto radne agende vlade. Drecun pojašvanja da to znači jačanje poljoprivredne proizvodnje, jačanje industrijske proizvodnje, i jačanje energetskog sektora.

„Taj trougao aktivnosti je ključ budućnosti i održivosti programa Evropa sad, koji se lagano ugrožava. Konkretno to znači:

1. korišćenje poljoprivrednog zemljišta i povećanje površine obradivog poljoprivrednog zemljišta. Jača podrška velikim poljoprivrednim projektima. Treba postaviti petogodišnji cilj da Crna Gora za pet godina dođe do brojke od milion grla krupne stoke. To je moguće. Sa tim bi CG podigla svoj GDP za najmanje 50%.
2. Oživljavanje aluminijske proizvodnje je sve više utopija. Zato treba ići na podršku prerađivačkim kapacitetima, i proizvoditi sve više gotovih prehrambenih proizvoda
3. Energetski sektor pod hitno zahtijeva jedan novi energetski objekat. Ima više opcija za to, i struka mora dati optimalno rješenje. Tužno je da samo 18 posto energetskog potencijala u hidroenergiji bude valorizovano, i to traje 40 godina. Mora se konačno krenuti u smanjenje deficita“.

Drecun je mišljenja da sve ove aktivnosti vode smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, kroz uravnoteženje bilansa hrane i energije.

„Samo jačanje realnog sektora čini da turizam bude generator razvoja. Turizam je izvoz, ali mi to kao da još nijesmo shvatili“, zaključio je Drecun. 

(Tekst je napisan u sklopu projekta MEDIA4CUL TOUR koji finansira UNESCO kroz Program participacije)