Srbija je tokom poslednje dve godine imala mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO-a u poređenju s Rusijom, izjavio je Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane u tehničkom mandatu.

Starović je u intervjuu Glasu Amerike rekao i da pored stava da ne snabdeva naoružanjem nijednu od strana u ratu Ukrajine i Rusije, Srbija nema mehanizam da prati tok izvezenog oružja i municije.

Državi sekretar u srpskom Ministarstvu odbrane, koji je boravio u poseti SAD, rekao je da saradnja s Rusijom nije značajnije razvijana od momenta kada je počeo rat u Ukrajini.

„Imajući u vidu novonastale okolnosti, naravno da imamo mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO-a u okviru programa ‘Partnerstvo za mir’. U krajnjoj liniji, veoma nam je bitna saradnja sa našim susedima. Ako pogledamo geografsko okruženje Republike Srbije, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine – sve države su praktično članice NATO saveza“, rekao je Starović.

Po pitanju srpsko-američka vojna saradnja, Starović je rekao da je u prethodnoj godini bilo više „veoma značajnih zajedničkih aktivnosti“ i među njima izdvojio međunarodnu vežbu „Platinasti vuk“ u juna prošle godine u Srbiji.

„Naša saradnja će biti intenzivirana: razmatrali smo zajedničke obuke pojedinih jedinica Vojske Srbije – prevashodno sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu odbrane, dodajući da je još na snazi odluka Vlade Srbije o moratorijumu na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima, ali da to ne obuhvata druge zajedničke aktivnosti poput zajedničkih obuka i treninga.

Oružje iz Srbije u Ukrajini

Na pitanje kako i zašto naoružanje i rakete iz Srbije završavaju u rukama ukrajinske vojske, Starović je rekao da je od početka rata u Ukrajini, Srbija zauzela stav da neće snabdevati naoružanjem i vojnom opremom direktno nijednu od strana, ali da Srbija nema kapacitet da prati gde oružje proizvedeno u zemlji na kraju završi.

„Mi smo striktni u smislu da kada prodajemo naoružanje i vojnu opremu zahtevamo sertifikat krajnjeg korisnika, države gde izvozimo. Ali mi nemamo kapacitet, mehanizme, kako bismo do kraja dalje pratiti tok tog oružja ili municije, a nije neko veliko iznenađenje kada imate toliko potrošnju municije na ukrajinskom ratištu, da nešto od naših proizvoda tamo završi“, rekao je Starović.

Na pitanje Glasa Amerike da li se to što srpsko oružje završi u Ukrajini tumači kao kompenzacija za neuvođenje sankcija Rusiji, Starović je rekao da je ne može da govori na taj način. „To je nešto što ste Vi rekli, naš stav je takođe jasan i principijelan“, rekao je on.

„Mi ne verujemo da bi ekonomske sankcije trebalo koristiti kao alat u sprovođenju spoljne politike, u konkretnom slučaju postoji još jedan argument koji aktivno komuniciramo sa našim sagovornicima – i ovde u Vašingtonu, a to je da za razliku od drugih država članica EU, pridruženje sankcijama bi nanelo nama mnogo više štete nego Rusiji, a sa druge strane, mi nemamo zaštitne mehanizme mere koje su državama EU na raspolaganju, nama nisu“, rekao je Starović.

Vraćanje obaveznog vojnog roka

Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije je odbacio sugestije da se o vraćanje obaveznog vojnog roka razmatra zbog neuspešne profesionalizacije vojske, odliva profesionalnih vojnika ili zaoštravanja situacije s Kosovom, navodeći da je razlog da se „na neki način održi rezerva“.

„Ukoliko svake godine broj ljudi koji predstavljaju deo rezervni sastav, govorimo o ljudima koji su nekada prošli kroz obavezno služenje vojnog roka, njih 60.000 izlazi iz rezervnog sastava zbog navršenih godina. A, sa druge strane, dobijete kroz dobrovoljno služenje oko 1.500 ljudi vidite da je to na duži rok to nešto što je apsolutno neodrživo“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, potrebno je imati kapacitet da se odgovori na potencijalni nivo izazova, rizika i pretnji. Dodao je i da se u Hrvatskoj „ozbiljno razmatra“ suspenzija služenja obaveznog služenja vojnog roka.

„To je nešto što nije karakteristično samo za Srbiju. Moram da vam kažem, dakle: neke od najvećih i najznačajnijih evropskih država koje su u sličnom vremenskom okviru kada i mi suspendovale obavezno služenje vojnog roka – sada su, ili već vratile ili aktivno razmatraju takvu meru. Švedska je dugo bila primer uspešnog prelaska na profesionalnu vojsku – oni već nekoliko godina postepeno vraćaju obavezno služenje. To je nešto što se aktivno razmatra u Francuskoj – pa je čak bilo i predizborno obećanje predsednika (Emanuela) Makrona“, rekao je Starović.