Dva projekta vjetroparkova u Bosni i Hercegovini i jedan za solarnu elektranu u Albaniji dobijaju od Evropske unije u zbiru 75,4 miliona evra u bespovratnim sredstvima, a ukupno vrijede 333 miliona evra. Odobreni su u okviru šestog paketa iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Evropska komisija je odobrila paket investicija od 680 miliona evra za pet odabranih projekata za željeznicu i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Riječ je o šestom finansijskom paketu EU iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Grantovi, preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA 3, čine 253,2 miliona evra u ovoj rundi. Ostatak su povoljni krediti međunarodnih finansijskih institucija i učešće državnih preduzeća. Šesti paket se sastoji od po jednog željezničkog projekta u Albaniji i Crnoj Gori, dvije investicije u vjetroelektrane u Bosni i Hercegovini i jedne buduće solarne elektrane u Albaniji.

Evropska komisija je saopštila da će kompanije nosioci tri poduhvata u domenu zelene energije, skupa vrijedna 333 miliona evra, dobiti ukupno 75,4 miliona evra u grantovima. Biće isplaćeni preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije.

Korisnici, državne elektroprivrede, pokriće 25,1 milion evra u zbiru iz sopstvenih sredstava. Povlašćene kredite su odobrili Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), razvojna banka Nemačke KfW i Evropska investiciona banka (EIB).

Projekat vjetroelektrane Poklečani vrijedan je 200,3 miliona evra

Najveća investicija, vjetropark Poklečani u zapadnoj Hercegovini, procijenjena je na 200,3 miliona evra. Elektroprivreda HZHB – EPHZHB je prije više od godinu dana od Vlade Federacije BiH dobila garanciju za kreditni paket od 150 miliona evra.

Postrojenje od 132 megavata u Posušju je predviđeno da bude pušteno u rad 2027. godine. Kompanija će učestvovati sa 6,2 miliona evra, a bespovratno dobija 44,1 milion. Očekivana godišnja proizvodnja iznosi 436 gigavat-sati.

Puštanje u rad vjetroelektrane Vlašić zakazano za 2028. godinu

Elektroprivredi Bosne i Hercegovine (EPBiH), jednom od tri državna preduzeća te vrste u zemlji, sleduje 21,7 miliona evra u grantovima. Projekat vjetroparka Vlašić dobio je konačno zeleno svijetlo od Savjeta ministara BiH u martu, poslije višegodišnje pripreme.

Cijela investicija iznosi 90,9 miliona evra, od čega EPBiH sama izdvaja 16,7 miliona. Kredite je obezbjedila od EIB-a, 36 miliona, i KfW-a, 16,5 miliona evra.

Projekat od 50 megavata na istoimenoj planini sjeverozapadno od Travnika treba da se završi 2028. godine, stoji u dokumentaciji. Predviđena je godišnja proizvodnja od 112 gigavat-sati. Vrijedi pomenuti da su baš prošlog mjeseca ponovo aktuelizovane dvije druge potencijalne investicije u vjetroelektrane s lokacijama na Vlašiću.

Za solarnu elektranu Belshi grant od 9,6 miliona evra

Treća investicija u sektoru zelene energetike u novom paketu je solarni park Belshi. Njegova izgradnja bi trebalo da se završi 2026. godine.

Lokacija je kod Belša (Beleša) u centralnoj Albaniji, u okrugu Elbasan. Projekat je procijenjen na 41,8 miliona evra, od čega je 9,6 miliona evra grant preko WBIF-a. EBRD je spremio zajam od 30 miliona evra.

Očekuje se godišnji učinak od 79 gigavat-sati, što je ravno potrebama 16.100 albanskih domaćinstava za strujom. Korisnik, elektroprivreda KESH, treba samostalno da investira samo 2,2 miliona evra.

Integrisanje Zapadnog Balkana u saobraćajnu, energetsku mrežu EU

„S ovih pet investicionih projekata smo bliži potpunom povezivanju i integrisanju Zapadnog Balkana u svoju saobraćajnu i energetsku mrežu“, izjavio je evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan je dio inicijative Evropske unije nazvane Globalna kapija (Global Gateway). Njime ona želi da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju i ohrabri regionalnu saradnju i integraciju sa EU. Usvojila ga je u oktobru 2020. Evropska komisija.

Cilj je da se stimulišu investicije od ukupno 30 milijardi evra, od čega je predviđeno devet milijardi od EU za grantove. Administracija u Briselu očekuje da će paketi koji su dosad odobreni mobilisati 16,6 milijardi evra investicija, uključujući 4,5 milijardi bespovratnih sredstava, za 59 projekata.

WBIF je platforma Evropske komisije, država članica, finansijskih organizacija i Norveške namjenjena poboljšanju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.

Evropska komisija je u novembru, posebno, lansirala Plan rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi evra. Prije godinu dana je izdvojila i 500 miliona evra pomoći za prevazilaženje energetske krize, povrh Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.