Evropsko udruženje firmi u sektoru električne energije Eurelectric predstavilo je tri scenarija za obaranje neto emisija u Evropi na nulu, a kao ključne uslove za dekarbonizaciju navelo je elektrifikaciju uz pomoć obnovljivih izvora energije i snažan razvoj tih tehnologija. Dva od tri scenarija ubrzane dekarbonizacije predviđaju postizanje klimatsku neutralnost najkasnije 2050. godine, dok treći, ambiciozniji, podrazumjeva postizanje tog cilja već 2040.

Cilj do 2050. godine je postavljen u scenarijima inspirisanim paketom Evropske unije Fit for 55 i planom REPowerEU, dok se scenario koji predviđa eliminisanje neto emisija prije kraja 2040. godine zove Radikalna akcija.

Sva tri scenarija podrazumevaju direktnu elektrifikaciju iz obnovljivih izvora, koja bi skoro potpuno eliminisala upotrebu fosilnih goriva u zgradama, transportu i industriji, kao i snažno povećanje kapaciteta obnovljive energije.

Prema tim scenarijima, udio električne energije u finalnoj potrošnji bi 2050. godine bio 58%-71%, dok bi učešće obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije dostiglo 75%-82%.

Da bi se zadovoljile potrebe za integracijom obnovljivih izvora energije na nivou distribucije struje, ulaganja u distributivne mreže će morati da se povećaju, navodi se u izvještaju. Scenario inspirisan paketom Fit for 55 zahtijeva godišnje investicije između 34 i 96 milijardi evra, odnosno kumulativno od 1,012 do 2,874 biliona evra do 2050. godine, dok bi za Radikalnu akciju bilo potrebno od 47 do 111 milijardi evra godišnje, odnosno kumulativno 1,414 do 3,33 biliona evra.

Budući da je ukupan bruto domaći proizvod (BDP) zemalja članica EU 2021. iznosio 17,089 biliona dolara, potrebna ulaganja bi iznosila 0,20%-0,65% BDP-a unije, uz pretpostavku da je kurs evra prema dolaru isti.

Eurelectric takođe naglašava potrebu za ogromnim ulaganjima u proizvodnju električne energije i elektroenergetsku infrastrukturu, kao i za dobro osmišljenu politiku koja bi omogućila postizanje klimatske neutralnosti.

Izvještaj Eurelectric-a pokazuje da će kapaciteti za proizvodnju električne energije morati da se utrostruče do 2040. godine, uz desetostruko povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, ali i upozorava da dostizanje tako ambicioznih ciljeva zahtijeva adekvatne mjere. 

U scenariju koji je inspirisan paketom Fit for 55, ukupni neophodni kapacitet solara i vjetra u 2050. godini iznosi 2.485 GW, dok scenario Radikalna akcija predviđa 3.287 GW. Da bi se postigli ovi ciljevi, ekspanzija vjetra na kopnu i vodi i solara mora biti značajno ubrzana u odnosu na njihov dosadašnji rast.

U izvještaju je takođe navedeno da integracija velikog udjela varijabilnih obnovljivih izvora energije zahtijeva dovoljnu fleksibilnost elektroenergetskih sistema, tj. sposobnost da odgovore na varijacije u snabdijevanju i potražnji. Za 2050. godinu, potrebna količina fleksibilnosti je procijenjena na između 531 TWh i 782 TWh.

Fleksibilnost se, između ostalog, može postići uz pomoć pametnog punjenja električnih vozila, sistemom odziva na potražnju (demand side response – DSR) u industriji i toplotnim pumpama u zgradama, ali su isto tako važna i rješenja za skladištenje energije, kao što su baterije za prozjumere.

Kada je reč o vodoniku, u izvještaju se napominje da će on igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji sektora u kojima je teško postići smanjenje emisija, kao što su teretni saobraćaj i teška industrija, ali samo ako se taj vodonik bude proizvodio korišćenjem obnovljive energije (zeleni vodonik).

U scenariju zasnovanom na paketu Fit for 55, očekuje se da će 2050. biti proizvedeno 1.984 TWh vodonika, u scenariju inspirisanom planom REPowerEU 2.089 TWh, a prema Radikalnoj akciji 2.239 TWh.

Koristi od dekarbonizacije su veće od troškova

Eurelectric takođe napominje da društvene, ekonomske, ekološke i klimatske koristi od dekarbonizovanog energetskog sistema prevazilaze troškove dekarbonizacije. Na primjer, dekarbonizacija bi obezbjedila između 40 i 140 milijardi evra godišnje uštede u zdravstvu i u vezi sa kvalitetom vazduha i sprečila 58.000 prijevremenih smrti.

Takođe bi se do 2030. godine smanjila finalna potrošnja energije za 460 miliona tona ekvivalenta nafte i uvoz goriva za 175 milijardi evra godišnje, a i računi građana za energiju bi bili manji, navodi Eurelectric.