Foto: Pixabay –

Evropski parlament je u sredu usvojio sveobuhvatnu reformu evropske politike azila koja će i pooštriti granične procedure i naterati svih 27 zemalja bloka da podele odgovornost.

Glavne političke grupe u parlamentu savladale su protivljenje partija krajnje desnice i krajnje levice da bi usvojile novi pakt o migraciji i azilu, na kojem se radilo skoro jednu deceniju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von Der Leyen) pozdravila je glasanje, rekavši da će ono „obezbediti evropske granice… uz obezbeđivanje zaštite osnovnih prava“ migranata.

„Mi moramo da odlučujemo ko će i pod kojim okolnostima doći u Evropsku uniju, a ne šverceri i trgovci ljudima“, rekla je ona.

Vlade EU, od kojih je većina ranije odobrila pakt, takođe su pozdravile njegovo usvajanje.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i grčki ministar za migracije Dimitris Kairidis ocenili su da je odluka „istorijska“.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi (Matteo Piantedosi) rekao je da je to „najbolji mogući kompromis“.

Međutim ima i onih koji su izrazili protivljenje – mađarski premijer Viktor Orban podsmevao se reformi kao „još jednom ekseru u kovčeg Evropske unije“.

„Jedinstvo je mrtvo, bezbedne granice više ne postoje. Mađarska nikada neće pokleknuti pred masovnim migracijama! Potrebna nam je promena u Briselu da bismo zaustavili migracije!“ naveo je Orban na mreži X.

Humanitarne organizacije za migrante su iz sasvim različitih razloga kritikovale reformu, koja uključuje izgradnju graničnih centara za zadržavanje tražilaca azila i slanje nekih u „bezbedne“ zemlje izvan EU.

Amnesti internešenel (Amnesty International) je saopštio da EU „sramno“ podržava dogovor „za koji zna da će dovesti do veće ljudske patnje“, dok je federacija Crvenog krsta pozvala članice da „garantuju humane uslove za tražioce azila i migrante“.

Samo glasanje su prvobitno prekinuli demonstranti koji su uzvikivali: „Pakt ubija – glasajte ne!“, dok su desetine demonstranata ispred zgrade parlamenta u Briselu držale plakate sa sloganima protiv reforme.

Grupa krajnje levice u parlamentu, koja tvrdi da su reforme nespojive sa posvećenošću Evrope očuvanju ljudskih prava, rekla je da je to bio „mračan dan“.

To je „pakt sa đavolom“, rekao je Demijen Karem (Damien Careme) iz grupe Zelenih.

Kao Orban i drugi poslanici krajnje desnice takođe su se protivili usvajanju 10 zakona koji čine dogovor kao nedovoljne da zaustave neregularne migrante koje optužuju da šire nesigurnost i prete da „potope“ evropski identitet.

Marin le Pen (Marine Le Pen), iz francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, požalila se da će izmene omogućiti „pravnu nekažnjivost nevladinih organizacija koje su saučesnice sa krijumčarima“.

Ona i lider njene stranke koji sedi u Evropskom parlamentu, Žordan Bardela (Jordan Bardela), rekli su da će nastojati da ponište reformu posle izbora za Evropski parlament u junu, za koje se smatra da će povećati broj poslanika krajnje desnice.

Mere pakta trebalo bi da stupe na snagu 2026. godine, nakon što Evropska komisija prvo odredi kako će se sprovoditi.

Novi granični centri zadržavali bi neregularne migrante dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju, a deportacije onih za koje se smatraju da ne ispunjavaju uslove bi se ubrzale.

Dogovor takođe zahteva od zemalja EU da prihvate hiljade tražilaca azila iz država u koje migranti prvo stižu, kao što su Italija i Grčka, ili – ako odbiju – da obezbede novac ili druge resurse državama pod pritiskom.

Orbanova antiimigrantska vlada je saopštila da Mađarska neće primiti nijednog tražioca azila.

Nemački kancelar Olaf Šolc je na mreži X rekao da sporazum predstavlja „solidarnost među evropskim državama“ i da će „konačno rasteretiti one zemlje koje su posebno teško pogođene“.

Jedna mera koju posebno kritikuju humanitarne organizacije za migrante je slanje tražilaca azila u zemlje van EU koje se smatraju „bezbednim“, ako migrant ima dovoljno veza sa tom zemljom.

Dogovor je rezultat godina napornih pregovora podstaknutih ogromnim prilivom neregularnih migranata 2015. godine, od kojih su mnogi došli iz ratom razorene Sirije i Avganistana.

Prema važećim pravilima EU, zemlja dolaska snosi odgovornost za smeštaj i proveru tražilaca azila i vraćanje onih za koje se smatra da ne ispunjavaju uslove. To je stavilo južne zemlje pod pritisak i podstaklo protivljenje krajnje desnice.

Politički iskorak dogodio se u decembru kada je velika većina zemalja EU podržala reforme, prevazivši protivljenje Mađarske i Poljske.