Ruska državna energetska kompanija Gazprom će prestati sa snabdijevanjem Bugarske gasom od srijede 27. aprila, saopštilo je ministarstvo energije ove države u utorak.

Saopšteno je da je ruski energetski gigant o ovome obavijestio Bulgargaz, bugarsku državnu kompaniju koja se bavi dobavljanjem gasa.

Ministarstvo navodi da je zajedno sa državnim gasnim kompanijama već poduzelo korake da pronađe alternativne aranžmane za snabdijevanje prirodnim gasom.

Rečeno je da trenutno nema restrikcija potrošnje gasa u ovoj balkanskoj državi, koja više od 90% svojih potreba za gasom namiruje preko Gazproma.

Bugarske vlasti su u martu objavile da ne namjeravaju da ruski gas plaćaju u rubljama, kao što je od svih EU dobavljača ovog energenta zatražio ruski predsjednik, Vladimir Putin.

Od sutra će ruski gas prestati da stiže i u Poljsku, nakon što je Gazprom obavijestio poljski PGNiG da će da prekine snabdijevanje te zemlje kroz gasovod Jamal u srijedu, 27. aprila.

Ministarka za klimu, Ana Moskva, rekla je da nema potrebe da se prirodni gas povlači iz rezervi, te da su energetske zalihe te zemlje dovoljne, a da snabdijevanje korisnika neće biti prekinuto.

Koliko gasa i nafte iz Rusije stiže u Evropu?

Rusija je treći najveći proizvođač nafte na svijetu, i drugi najveći proizvođač prirodnog gasa.

U Evropi pokriva 25 odsto snabdijevanja naftom i 30 do 40 odsto gasom.

Snabdijevanje gasom za Evropu je problematičnije zbog prirode procesa isporuke – nabavka od drugih proizvođača bila bi mnogo skuplja i komplikovanija.

Posljednji podaci Eurostat-a pokazuju da oko 47 odsto gasa koji je EU uvezla u prvoj polovini 2021. godine dolazi iz Rusije.

Što se tiče članica Unije, zemlje centralne i istočne Evrope najvše zavise od ruskog gasa: Finska, Estonija, Letonija, Češka, Mađarska, Slovačka, Austrija, Slovenija, Rumunija i Bugarska.

BiH se snabdijeva plinom putem Turskog toka koji se proteže od Rusije preko Crnog mora do Turske, a zatim preko Bugarske i Srbije stiže u BiH preko terminala Šepak kod Zvornika, na istoku BiH.

Njegov kapacitet je 31,5 milijardi kubnih metara plina godišnje.

Najveći evropski snabdijevači prirodnim gasom, osim Rusije, su još: Norveška (21%), Alžir (12%), SAD (6%) i Katar (4,3%). Ostali obezbjeđuju 11 odsto evropskih potreba.

Dosadašnja norveška isporuka prirodnog gasa Evropi je njen maksimum i prema riječima njenog premijera Jonasa Gar Stere (Jonas Gahr Stoere), ta zemlja ne može da zamijeni nedostajuće zalihe iz Rusije.

Ista situacija je i sa Katarom čija distribucija je uglavnom već određena dugoročnim ugovorima.

Evropski planovi za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa

Evropska komisija objavila je planove da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dvije trećine ove godine i prekine oslanjanje na ruske isporuke goriva „znatno prije 2030. godine“.

Saopšteno je da će to učiniti prelaskom na alternativna snabdijevanja i bržim širenjem čiste energije u skladu sa planovima, za čije sprovođenje će u velikoj mjeri biti odgovorne nacionalne vlade.

Gas ipak nastavlja da teče glavnim gasovodima iz Rusije u Evropu. Izvoz energije zadržao je stabilan priliv gotovine u Rusiju uprkos ozbiljnim ograničenjima nametnutim njenom finansijskom sektoru.

Ako Evropa uspije da značajno smanji uvoz ruskog gasa u narednim godinama, Moskva će biti u teškoj poziciji jer nema drugo tržište za taj gas, kažu analitičari.

Polja na zapadu Sibira nisu gasovodom povezana s Kinom, tržištem gasa koje brzo raste.