Godinu privodimo kraju, sumiramo urađeno i nadamo se boljem. Kada su u pitanju finansije, 2023. je obilježila najava programa Evropa sad 2, no hoće li naredna godina donijeti povećanje plata, između ostalog u analizi Zorana Lekovića, koji pojašnjava ključne stavke nedavno usvojenog budžeta.

Premijer i ministar finansija skrojili, a 46 poslanika u parlamentu podržali državni novčanik za narednu godinu. U državnoj kasi će ako bude sve išlo po planu biti 3,48 milijardi eura. Od toga na tekuće izdatke otići će 2,9 milijardi a za otplatu starih dugova i kredita skoro 520 miliona eura.

Vidimo da će izvorni prihodi budžeta biti oko 2,7 milijardi, pa je jasno da će kasi faliti 761 milion eura.

Jasno je da će se ići na zaduženje. Parlament je usvojio odluku o zaduženju, pa će se 650 miliona eura nabaviti dijelom na inostranom, a dijelom od 110 miliona na domaćem tržištu, po očekivanoj kamatnoj stopi od 6,5 odsto. Međutim postoji mogućnost i dodatnog zaduženja od 500 miliona eura za refinansiranje starih kredita.

Nažalost čak 90 odsto budžeta ide na plate, penzije i socijalna davanja, pa je malo fiskalnog prostora za razvojni segment, kakvi su kapitalni projekti. Doduše izdvojeno je nominalno više novca za kapitalne projekte – 40 miliona, što je ukupno 240 miliona, ali u odnosu na procijenjeni BDP to je isto izdvajanje kao i ranije.

Ni projekcije za naredne godine ne obećavaju značajnije povećanje izdataka za infrastrukturne projekte. Mada po riječima premijera uskoro će, kad tačno ne znamo, za kapitalne projekte odlaziti i 900 miliona eura godišnje, ali uz zaimanje para, kako se kaže.

U narednoj godini posebno raduje najava nastavka gradnje dionice auto-puta od Mateševa do Andrijevice i on će koštati 500 miliona, a zatim regionalni put Lubnice Jezerine -64,7, za put Čevo – Nikšić 58,  a vidimo i druge vrijedne projekte poput rekonstrukcije magistralnog puta Kolašin Mojkovac i bulevara Tivat – Jaz.

Budžetu za narednu godinu svakako su se obradovali penzioneri, za razliku od prosvjetara, koji su žargonski rečeno izvisili.

Doduše ne svi penzioneri, već oni koji su do sada primali minimalnu od 295 eura i oni koji su bili ispod cifre od 450 eura. U februaru 74.000 građana primiće čekove za januar od po 450 eura, što je iznos nove minimalne penzije u Crnoj Gori. No da li će inflacija djelimično pojesti ovaj rast od 52 odsto, minimalne penzije, zavisi od ostvarenja vladinog plana kretanja stope inflacije. Sudeći po tome, i neće baš jer se projektuje inflacija od 5 odsto.

Čeka nas i budžetska konsolidacija, pa vidimo projektovani rast izvornih prihoda, no čini se da ovdje treba biti itekako oprezan imajući u vidu da u Crnoj Gori u ovom trenutku boravi preko 100.000 stranaca, najviše iz Ukrajine i Rusije koji su poprilično zaslužni za odlično punjenje budžeta, a šta ako se daj bože rat što prije završi?

Opozicija je najviše kritikovala to što u budžetu nema mjera za program Evropa sad 2. doduše i povećanje minimalne penzije na 450 eura dio je tog programa. Premijer Spajić najavio je da će u aprilu biti usvojeni fiskalna strategija i strukturne reforme, što bi trebalo da bude osnova za prosječnu platu od 1.000 eura, penziju 600 eura i minimalnu zaradu od 700 eura.

No za sada javnost ne zna puno o tome.