Isporuke ruskog gasa kroz cevovode su znatno smanjene, mada su u prvoj polovini godine bile blizu uobičajenih. Za isporuke gasovodima u EU za 2022. je predviđen pad od preko 55 odsto, za 80 milijardi kubika, dodaje IEA.

Pored toga, učinak hidroelektrana i nuklearki je u prvih deset meseci 2022. bio na višegodišnjem minimumu. Dale su 20 odnosno 16 odsto manje električne energije nego u istom periodu prošle godine, pa je nestašica gasa bila još drastičnija.

Posledice poremećaja u isporukama gasa pogoršane su ogromnim smanjenjem proizvodnje u hidroelektranama i nuklearnim elektranama

Za to vreme, Velika Britanija i EU su zajedno uspele da uvezu LNG-a za 65 odsto iliti 50 milijardi kubika gasa više nego od januara zaključno sa oktobrom 2021. godine. Potražnja za gasom se smanjila deset procenata, što je 40 milijardi kubnih metara.

Postrojenja za skladištenje gasa u Evropskoj uniji su trenutno 95 odsto puna, a nivo je pet procenata ili pet milijardi kubnih metara veći od proseka iz proteklih pet godina. Ipak, te dodatne količine tokom hladnog talasa mogu da pokriju samo dvodnevnu potrošnju, upozorila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u novom izveštaju.

Postupak punjenja skladišta je ove godine olakšan najviše dotokom kroz ruske gasovode tokom leta i usled smanjenja kineskog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG-a), a nije verovatno da će se 2023. ijedno od ta dva ponoviti, stoji u dokumentu. To dovodi do opasnosti od raskoraka između isporuka i potražnje u visini do 30 milijardi kubnih metara, što je gotovo polovina skladišnog kapaciteta, tvrde autori.

Prognozirano povećanje isporuka LNG-a za 2023. bilo bi upola manje od proseka iz perioda od 2016. do 2019.

Ukoliko se uvoz LNG-a u Kinu sledeće godine oporavi toliko da dostigne nivo iz 2021, njena privreda će zahvatiti 85 odsto očekivanog povećanja u isporukama u tom formatu, pa bi to povećalo rizik da u EU nastupi nestašica gasa. Očekuje se da će Sjedinjene Države u ukupnom povećanju učestvovati s jednom trećinom, što odgovara zapremini od 20 milijardi kubika gasa. Prognozirani porast isporuka LNG-a u svetu bi pritom bio upola manji od proseka zabeleženog u periodu od 2016. zaključno s 2019. godinom.

„Države treba hitno da preduzimaju mere da se povećaju brzina unapređivanja energetske efikasnosti i uvođenja energije iz obnovljivih izvora i toplotnih pumpi – kao i drugih koraka da se potražnja gasa obori na strukturnoj razini. To je ključno za energetsku bezbednost Evrope, dobrobit njenih građana i industrije i njenu energetsku tranziciju“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.