Прије одређеног времена, од једног блиског пријатеља који је цијели свој живот посветио бескомпромисној борби за правду и истину – једног, заиста, племенитог човјека, а у тренутку када је против мене вођена – ко зна која у низу до сада – медијска хајка, чуо сам следећу реченицу: Никада ти неће опростити што се бориш за Пљевља.

То је прво што ми је пало на ум након што је јуче у Рудник угља стигло рјешење Управе за инспекцијске послове којим се констатује да није спроведен поступак јавног оглашавања приликом мог избора на позицију извршног директора, и након што се отиснула лавина коментара и ликовања од стране оних који су све ове године уредно служили сваком господару, а никада грађанима општине Пљевља.

Од априла 2021. године – када сам од стране Одбора директора именован на позицију извршног директора, па све до данас, протекло је и више него довољно времена да се „отклоне неправилности“ у поступку избора извршног директора. Више је него јасно зашто се, на овакав начин, и у овом тренутку, потеже за овим поступцима. Више је него јасно коме смета и ко не може да преболи узрастање аутентичне локал-патриотске енергије која је развластила однарођену аутократију, али и задала домаћи задатак свим осталим политикама, па и онима чији се репрезенти ових дана, из прикрајка, веселе и ликују због овакве монтиране и наручене одлуке Управе за инспекцијске послове.

Свима је јасно да је Одбор директора, као орган који именује извршног директора, задужен и за поштовање законитости самог избора, те да ја, све и да сам правник, а не рударски инжењер, апсолутно нисам у обавези да бдим над процедурама.

Такође, апсолутно је познато да су сви директори у енергетском сектору именовани на исти начин – без конкурса.

Након свих ових година проведених у Руднику угља – што као рударски инжењер, тако и као извршни директор, и након свега што сам урадио за овај град и пљеваљске ресурсе, ваљда је свима јасно да би избор на конкурсу био искључиво додатна потврда мог професионалног легитимитета, а никако препрека за избор на челну позицију у најзначајнијој црногорској компанији. Зашто није спроведен конкурс, опет понављам, заиста није питање за мене, иако се копље ломи искључиво преко мојих леђа, што нас наводи на само један закључак…

Поштовани суграђани, колеге рудари,

Одлично знате да се Милан Лекић никада није повлачио пред искушењима, и да никада никога није оставио на цједилу, па тако нећу ни вас. У то будите сигурни!

Оно што смо започели, а то је домаћински однос према пљеваљским ресурсима, унапријеђење пословања Рудника угља и враћање поноса нашем граду – ту борбу ћемо привести крају. То вам обећавам!

Стотине порука и позива које сам добио од вас након што се захуктала ова бјесомучна харанга против мене и нашег града, мој су велики мотив, инспирација и задатак да истрајемо у борби – заједно!

Могао сам више пута до сада да се склоним пред проблемима и да преостали радни вијек проведем на позицији предсједника Општине Пљевља, за шта сам добио ваше повјерење, или, пак, на лагодној позицији народног посланика у Скупштини Црне Горе. Нисам хтио. Изабрао сам да останем на позицији која представља највећи изазов у мојој каријери и са које ћу повући највећи терет у процесу историјског ослобађања нашег града од колонијалних амбиција разних интересних дружина.

Побиједићемо у овој бици, јер се боримо за наша Пљевља!

Милан-Мијо Лекић, извршни директор АД Рудник угља Пљевља