Prihodi budžeta u periodu januar – maj 2023. iznosili su 984 miliona eura ili 15,9 odsto procijenjenog BDP-a i veći su za 145,8 miliona ili 17,4 odsto u odnosu na planirane, dok su u odnosu na uporedni period 2022. veći za 235,1 miliona eura ili 31,4 odsto, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

„U posmatranom periodu zabilježen je rast gotovo svih kategorija prihoda budžeta. Najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena su kod Ostalih prihoda, Prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost, Doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i Donacija i transfera“, navodi se u saopštenju.

Kako su kazali, prihodi po osnovu PDV-a do kraja maja mjeseca naplaćeni su u iznosu od 388,5 miliona eura što je za 35,2 miliona eura ili 9,9 odsto veće u odnosu na planirane i 67,1 miliona eura ili 20,9 odsto veće u odnosu na isti period prethodne godine.

“Prihodi po osnovu Poreza na dobit pravnih lica naplaćeni su u iznosu od 126,9 miliona eura i veći su u odnosu na planirane za 29,6 miliona eura ili 30,4 odsto, dok su u odnosu na uporedni period 2022. godine veći za 54,7 miliona eura ili 75,9 odsto. Značajan rast ove kategorije prihoda u odnosu na prethodnu godinu rezultat je prevashodno rasta ekonomske aktivnosti i ostvarenih rezulata privrednih subjekata u prethodnoj godini, poboljšanja poreske discipline, kao i implementacije progresivne stope oporezivanja dobiti”, rekli su iz MF-a.

Ostali prihodi u posmatranom periodu, navode, iznosili su 50 miliona eura, što je za 4,5 miliona eura ili 9,8 odsto veće u odnosu na planirane, i u odnosu na posmatrani period prethodne godine veći su za 40 miliona eura.

“U okviru ove kategorije prihoda, najznačajniji priliv ostvaren je od usljed prenosa sredstava naplaćenih u okviru impelmetacije projekta „Ekonomskog državljanstva“, što je na nivou plana ostvarenja ove kategorije prihoda u dosadašnjem periodu, dok se veće ostvarenje prihoda bilježi po osnovu prihoda od kapitala i naplaćenih novčanih kazni”, dodaju u saopštenju.

Kako su poručili iz MF, kategorija Doprinosa nastavlja kontinuirani rast za obavezno socijalno osiguranje i u maju, i ostvareni su na nivou od 193,4 miliona eura što je za 34,4 miliona ili 21,6 odsto veće u odnosu na planirane, odnosno 38,5 miliona eura ili 24,9 odsto veće u odnosu na uporedni period 2022. godine.

Bolja naplata kategorije doprinosa rezultat je, kako su naveli, efekata implementacije Zakona o reprogamu poreskog potraživanja, ali i uvećane osnove za obračun doprinosa usljed povećanja koeficijenata za zarade zaposlenih u javnom sektoru.

“U navedenom periodu značajan rast ostvaren je i kod kategorije Donacije i transferi koji su ostvareni u iznosu od 40 miliona eura, što je u odnosu na plan veće za 20,7 miliona eura i 30,2 miliona u odnosu na uporedni period 2022. Rast navedene kategorije prevashodno je rezultat izvršene uplate sredstava od strane EU, a po osnovu direktne budžetske podrške za energetsku efikasnost. Navedena sredstva, shodno Finansijskom sporazumu, predstavljaju nenamjenska sredstva koja se mogu koristiti za finansiranje budžeskih potreba”, piše u saopštenju.

Prihodi od akciza, u navedenom periodu, naplaćeni su u iznosu od 108,3 miliona eura i veći su u odnosu na planirane za 11,4 miliona eura ili 11,8 odsto, odnosno 11 miliona ili 11,3 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

“Iako je rast zabilježen kod gotovo svih kategorija akciza, značajan doprinos rastu ostvaren je kod akcize na duvan i duvanske proizvode, i to u iznosu 8,4 miliona eura, što je za 1,1 milion eura ili 15,7 odsto, veće u odnosu na isti mjesec prethodne godine, kao i akcize na mineralna ulja i njihove derivate, i to u iznosu 13,9 miliona eura, što je za 2,7 miliona eura ili 24,1 odsto, veće u odnosu na isti mjesec prethodne godine”, naglasili su iz MF-a.

Prihodi budžeta u maju 2023. iznosili su 186,6 miliona eura, što je za 28,3 miliona ili 17,9 odsto veće u odnosu na plan i 32,7 miliona ili 21,2 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine.

„Izdaci budžeta za period januar-maj 2023. iznosili su 874 miliona ili 14,2 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane manji su za 115,3 miliona ili 11,7 odsto dok su u odnosu na isti period 2022. veći za 87 miliona ili 11,1 odsto“, navode u saopštenju.

Rashodi u maju 2023. godine iznosili su 189,7 miliona eura i manji su u odnosu na plan 10 miliona ili  pet odsto, dok su veći za 43,7 miliona ili 29,9 odsto u odnosu na maj 2022. godine.

“Najveće odstupanje od plana je u okviru rashoda za bruto zarade za iznos od 2,4 miliona, rashoda za kamate za iznos od 4,1 milion eura, ostali izdaci za iznos od 1,8 million. Naime, Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca realizovani su u skladu sa važećim zakonskim propisima i dostavljenom stvarnom obračunu za maj mjesec, dok se odstupanje u okviru ostalih izdataka odnosi na plaćanje kontribucija Ministarstva nauke za članstvo u naučnim organizacijama. Razlika u izvršenju u odnosu na planirani nivo rashoda za kamate nastala je usljed značajnog rasta euribora u periodu od izrade plana do trenutka izvršenja”, pobjasnili su iz MF-a.

Rashodi u Kapitalnom Budžetu Crne Gore u maju 2023. godine ostvareni su u iznosu od 6,72 miliona eura i manji su u odnosu na plan 9,38 milion odnosno ostvarenje Kapitalnog budžeta je na nivou od 41,8 odsto.

„Imajući u vidu realizaciju prihoda i rashoda, u posmatranom periodu ostvaren je suficit budžeta u iznosu od 110 miliona eura, odnosno na nivou od 1,8 odsto procjenjenog BDP-a. Budžetski deficit u maju iznosio je 3,2 miliona eura“, zaključuju u saopštenju.