Foto:Pixabay –

Da bi se sprovela reforma ukidanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, moraju se imati dobra analiza i plan, konkretni predlozi i mjere kako da se nadoknadi 500 miliona prihoda od doprinosa, ocijenio je za „Dan“ ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

– U ovom trenutku niko od nas ne može dati odgovor na pitanje kako će se sprovesti reforma jer inicijatori same reforme nisu dali dovoljno informacija javnosti i nisu predstavili modalitet kako će se to uraditi. U tom smislu predstavlja veliki rizik da dajemo bilo kakav komentar dok ne vidimo stvarno stanje. Ipak, ono što je upitno jeste sama reforma načina na koji će se sprovesti i brzina po kojoj će se sprovesti, jer ovo jeste najveća reforma od 2006. godine i moramo biti obazrivi. Moj stav je da ovo ne može bez dobrih analiza, konkretnih predloga i mjera. Moramo da vidimo kako će se doprinosi nadoknaditi ukoliko se ukinu. Upravo ta komponenta, koji će biti izvori prihoda, ne problematizuje se u dovoljnoj mjeri. Ne bih imao ništa protiv smanjenja ili ukidanja doprinosa da imamo dobar investicioni plan i jasnu ekonomsku analizu na koji način će CG kroz realnu ekonomiju da poboljša naplatu prihoda, jer se radi o 500 miliona i to treba dati jasne smjernice na koji način će se one prikupljati – poručio je Mulešković.

Istakao je da, ukoliko dođe do ukidanja, imamo 500 miliona nedostajućih sredstava i plan je da se kroz indirektne poreze to nadoknadi, što znači da se očekuje povećanje zarada, penzija i shodno tome povećana potrošnja domaćinstava, kako bi se kroz PDV prikupila nedostajuća sredstva.

– Treba da sačekamo modele kako se to planira uraditi. Vidimo šta u ovom sistemu treba da se mijenja. Ne treba da žurimo sa promjenama, jer ne možemo da sprovodimo najveće reforme preko noći, već moramo da imamo jasno utemeljen plan. Bez dobrog ekonomskog plana razvoja CG, bez razvoja sektorskih analiza, bez stimulacije razvoja privrede, bez otvaranja radnih mjesta u realnoj ekonomiji, ove reforme su veoma upitne i teško se mogu ostvariti – izjavio je Mulešković.

Dobro je da se predlažu reforme

Mulešković je kazao da mu se dopada činjenica da su se pojavila lica na političkoj sceni koja imaju proaktivan stav po pitanju reformi.

– To je dobro za Crnu Goru i na taj način se mijenja sistem. Treba njegovati takav stav i treba da podržimo takvu stvar, ali upravo sve inicijative treba da budu u skladu sa okolnostima i sistemom i moraju da uključe sve faktore. Treba podržati i treba krenuti da se radi na rješavanju svih problema koji opterećuju privredu i to je prvi korak da svi zajedno rade na reformi kako bi CG u narednom periodu ostvarila mnogo veći ekonomski rast i razvoj – rekao je Mulešković.

Iako, kako je kazao, Fond PIO u ovom trenutku nije na najboljem nivou i iako je to Fond koji je zahtijevao reformu odavno, ovakav sistem penzionog osiguranja daje određenu sigurnost.

– Ako dođe do kompletne zavisnosti od punjenja budžeta, smanjujete sigurnost penzionog fonda. Ne može se ni u tom slučaju govoriti da neće biti isplata penzija, ali smanjujemo sigurnost isplata penzija – ukazao je Mulešković.

Naveo je da kada se prebacujemo na model finansiranja od poreza, zavisimo od potrošnje i moramo biti oprezni i moramo imati dobro definisan i ostvariv dugoročan plan.

– Ne za godinu, dvije, već dugoročan razvoj privrede, investicioni plan koji je već dogovoren. Nadam se da to već sve postoji. Osim doprinosa, možemo razmišljati ako ne dođe do potpunog ukidanja, da li neke druge troškove poslodavaca možemo da smanjimo da bismo doveli do povećanja zarada – kazao je on.

Upitan trenutak, s obzirom na najave o bankrotu

Trenutak kada se predlaže ukidanje doprinosa je upitan, ocijenio je ekonomski analitičar i podsjetio na riječi funkcionera Pokreta Evropa sad da od septembra nećemo imati novca za isplatu zarada, već da se moramo zaduživati. PES je najavljivao bankrot u junu, pa u septembru.

– Postavlja se pitanje kako se planiraju povećati zarade i penzije, ako nemamo sredstava. Pred Crnom Gorom će biti veliki izazovi i projekcije su da BDP neće mnogo rasti, 2025. godine 2,9 odsto, to nas stavlja na dno zemalja regiona po planiranom rastu BDP-a. A narednih godina na naplatu dolazi jedan cijeli BDP da bismo podmirili dugovanja. Sve to mora da se uzme u obzir i da se vidi na koji način javne finansije to mogu da istrpe. Upravo ukidanjem doprinosa još više se smanjuju javne finansije za 500 miliona i onda je zaista upitno da li sve to možemo da nadoknadimo od indirektnih poreza i uvećane potrošnje – rekao je Mulešković.

Prema njegovim riječima, uz ovu reformu ćemo imati povećanje zarada i smanjenje radnog vremena.

– Sve ovo povećava troškove, javnu potrošnju i vraćam se onome da je za sve ovo potrebna dobra analiza, jer bez nje ne znamo kakav će biti uticaj. Jedan od velikih znakova pitanja je broj zaposlenih u javnom sektoru – preko 60 hiljada i ko zna koliko zaposlenih prije izbora. Sve to treba finansirati i još ako dođe do povećanja plata, bez reforme javnog sektora teško možemo očekivati da imamo stabilne i jake finansije – poručio je Mulešković.

Sa povećanjem penzija i plata, kako je saopštio, možemo da očekujemo da dođe do rasta cijena, jer sa povećanom količinom novca u opticaju mora se očekivati veća stopa inflacije.