Za razliku od prethodnih izbornih ciklusa kada su dominirala identitetska pitanja, predizbornu kampanju za ovogodišnje parlamentarne izbore u velikoj mjeri obilježile su ekonomske teme. Analitičari su saglasni da je ovaj narativ nametnut od lidera PES-a, Milojka Spajića koji je u kampanji, pozivajući se na najavu programa Evropa sad 2 obećao prosječne plate od 1.000 eura, minimalne 700 eura, a minimalne penzije od 450 eura. 

O tome koliko su realna ovakva, ali i obećanja ostalih političara kad je riječ o zaradama i primanjima, te u kojoj mjeri će se ovolika uvećanja primanja odraziti na privredu i održivost javnih finansija, za Portal Analitika govori ekonomski analitičar Mirza Mulešković. 

“Ovo su prvi izbori u kojima smo imali dominantu priču, ne o ekonomskim, nego socijalnim temama. Upravo tako je diktirana kompletna kampanja u kojoj su zaobiđena sva druga, bitna ili manje bitna, pitanja koja su trebala ili bila u fokusu u prošlim kampanjama. Ovako se šalje jasna poruka da u Crnoj Gori nije dobar životni standard i da je neophodno raditi na njegovom poboljšanju. Rezultati izbora ukazali su da su to stvari koje građanima trebaju. Pokazalo se i koji su najveći problemi našeg društva i da treba da radimo mnogo više na održavanju i poboljšanju životnog standarda građana”, smatra Mulešković. 

Kako ćemo finansirati i biti održivi sa većim primanjima?

Većina partija obećala je bolje plate, veće penzije, povećanje izdataka za socijalna davanja. No, prema riječima našeg sagovornika, obećanja su jedno a ekonomski parametri nešto drugo. 

“Ako imamo u vidu projekcije da se ove i naredne godine ne očekuje ekonomski rast veći od tri odsto i to da ćemo 2025. u Crnoj Gori imati ekonomski rast od svega 2.9 posto, a da će taj rast od 2.9 procenta biti najniži u odnosu na zemlje regiona teško je govoriti da li je stvarno moguće ispunuti sva ova obećanja. Posebno imajući u vidu stanje javnih finansija i imajući u vidu da se Crna Gora zadužila, a da već čujemo najave da ćemo od septembra morati ponovo da se zadužimo“, kaže Mulešković.

Ako su nam javne finansije u takvom stanju da moramo da se zadužimo, kako kaže, postavlja se pitanje zbog čega je to obećavano i na koji način je planirano finansiranje. 

„Jer, ako ne možemo da finansiramo trenutnu visinu zarada, kako ćemo finansirati i biti održivi sa većim primanjima i svim davanjima”, pita Mulešković. 

Ukazuje da je loše i to što se država u prethodnom periodu zadužila skoro milijardu za tekuću potrošnju. 

“Vidimo i da je kapitalni budžet ove godine, u prvih pet mjeseci iskorišćen svega 14 odsto od planiranog. To je jako loše za ekonomski rast i razvoj. Veoma je teško projektovati i dati jasan prikaz na koji način bi moglo da dođe do najavljenih povećanja, a da održimo stabilne javne finansije”, naglašava Mulešković. 

Reforma penzionog vodi transformaciji kompletnog sistema

Lider PES-a, Milojko Spajić, u kampanji je kazao je da će program “Evropa sad 2” sprovesti kao i “Evropa sad 1”, ali i najavio sveobuhvatnu reformu penzionog sistema. Nakon izbora potvrdio je i kako razmatraju ukidanje doprinosa za penzije kako bi došlo do realizacije programa „Evropa sad 2“. Muleškovića smo pitali kako će to uticati na održivost penzionog fonda.

“Teško je u ovom trenutku govoriti kako bi ova reforma uticala na penzioni sistem. Nijedna predložena reforma nije loša, niko je takvom ne smatra, ali moramo da vodimo računa o situaciji u kojoj se nalazi Crna Gora po pitanju javnih finansija, jer zasigurno će to dosta uticati na javne finansije. Bilo kakvo smanjenje doprinosa na penziono uz očekivanje da se povećaju prihodi kroz povećanje potrošnje domaćinstva, tj. naplatu PDV-a, može da bude dobar pogodak, ali može da bude veoma rizično. Šta bi se desilo da imate lošu sezonu, povećanu štednju građana, kroz smanjenu potrošnju, samim tim imate problem sa prikupljanjem prihoda, a time i sa održivošću penzionog sistema”, pojašnjava Mulešković.

Sagovornik Analitike stava je da treba sačekati da se vidi kompletan plan i tek tada komentarisati. 

Poručuje i da je prvi korak dobra ekonomska analiza kompletnog sistema. 

“Da vidimo na koji način će to uraditi. Treba i da se daju određeni modeli ukoliko dođe do problema u implementaciji te reforme. Činjenica je da se, ukoliko se krene u sveobuhvatnu reformu penzionog sistema, to neće odnositi samo na penzioni sistem, već će morati, shodno onome što je i najavljeno, da se transformiše kompletan sistem”, ukazuje on.

Dodaje da nam treba prvo dobra analiza javnih finansija, odnosno da se uzme u obzir sve što dolazi – od otplate starih dugovanja do ne toliko velikog planiranog rast BDP-a. 

“Kad uzmemo sve te indikatore u obzir, tek tada možemo da vidimo da li je u ovom trenutku moguće ovoliko povećanja, tj. da li javne finansije mogu da istrpe ovakav scenario”, poručuje Mulešković. 

Poručuje da o najavljenim povećanjima moraju razgovarati svi socijalni partneri – Unija slobodnih poslodavaca, sindikati i Vlada. 

Kako kaže, njima treba prepustiti dogovore o minimalnoj plati, broju radnih sati i svim drugim pitanjima. 

“Treba izbjeći situaciju da se odluke donose bez ekonomske analize, kao prilikom prve poreske reforme. U ovom slučaju, pošto ovo zahtijeva sveobuhvatnu reformu, a činjenica je da će biti najveća od 2006. godine, mora se uraditi dobra ekonomska analiza. Povećanje minimalne zarade, ne smije se uraditi bez analize načina na koji će se sve to finansirati”, poručuje Mulešković. 

Program neodrživ sa ovoliko opterećenom javnom upravom

Sagovornik Analitike ukazuje da najavljene ekonomske reforme i povećanja ličnih prihoda ne mogu pratiti samo penzije ili plate, već to mora obuhvatiti sva lična primanja. To, kako kaže, može usloviti i neke druge ekonomske probleme. 

“Ako vještački povećavate ovoliko zaradu to će se odraziti i na cijene, pa treba očekivati i da može doći do povećenja inflacije”, upozorava Mulešković. 

Podsjeća i da je javna uprava preopterećena brojem zaposlenih. 

“Fakat je da ovoliko povećenje zarada ne može da se sprovede a da javne finansije budu održive sa više od 60.000 zaposlenih u javnom sektoru, jer sve ove troškove javne uprave i većinu troškova države plaća privreda. Ukoliko ne otvaramo nova radna mjesta u privredi ne možemo da očekujemo da to bude održiv program“, ocjenjuje on.

Ovu reformu, izričit je, uz detaljnu analizu moraju da prate subvencije za poslodavce i privredu.

„Na taj način bismo otvarali nova radna mjesta u realnom sektoru i tako stvarali novu ekonomsku vrijednost. Jedino uz stvaranje nove ekonomske vrijednosti može da dođe do stabilnog i održivog povećanja zarada”, smatra Mulešković. 

Povećanje primanja ili “stezanje kaiša”

Guverner Centralne banke Radoje Žugić prije nekoliko dana kazao je da Crna Gora ne treba da isključuje formalni aranžman sa MMF-om, a da bi dodatna saradnja trebalo da bude usmjerena na optimizaciju javnog sektora i upravljanje javnim dugom. 

I dok s jedne strane političari najavljuju povećanja primanja i davanja “i kapom i šakom”, s ekonomskih adresa stižu upozorenja da se mora odgovornije upravljati finansijama. 

“Upravo izjave nakon izbora govore na da javne finansije jesu u problemu i da ćemo negdje morati da tražimo zaduživanje. Imajući u vidu da je veoma skupo zaduživati se negdje sa strane, treba voditi računa o svima koji su u mogućnosti i koji bi htjeli po određenim, ne lošim ulovima, da daju kredit Crnoj Gori“, kaže Mulešković.

Kada je riječ o MMF, kaže da će biti interesantno da se vidi da li će, ukoliko se uđe u taj aranžman, moći da bude ispunjeno sve što se odnosi na povećanje plata. 

„Obično takvi aranžmani zahtijevaju određenu racionalizaciju, pa ne može doći niti do povećanja zarada, niti do povećanja broja zaposlenih u javnom sektoru, kao ni do povećenja rashoda. Naprotiv, mora da se vodi računa o svakom potrošenom centu i da se smanjuje javna potrošnja”, kaže Mulešković. 

Posebno ugrožena mala i mikro preduzeća

Najavljene ekonomske mjere mogle bi, prema riječima našeg sagovornika, uticati negativno i na mala preduzeća, a takvih je, kako kaže, u Crnoj Gori najviše. 

“Ukoliko se ovakve reforme budu radile bez plana za razvoj države koji će to da prati, ukoliko se budu radile bez konsultacija sa socijalnim partnerima, bez dodatnih stimulansa za privredu, možemo očekivati da mala i srednja preduzeća budu posebno ugrožena“, kategoričan je Mulešković.

To jesu osnovni troškovi, pa, kako dodaje, ukoliko žele da rade i obezbijede jednu zaradu, skoro pa duplo povećanje troškova u najvećoj mjeri će ugroziti ta mala preduzeća. 

„Npr. mali kiosk na sjeveru Crne Gore treba da zaradi više od 1.000 eura mjesečno da bi isplatio samo jednu zaradu. Pitanje je da li je takvo preduzeće održivo? Zato, ne treba zaboraviti da više od 95 odsto upravo čine mala i mirko preduzeća i da to jeste okosnica razvoja Crne Gore”, poručuje Mulešković.