Koncentracija mikroskopske prašine u vazduhu se povećava s početkom grejne sezone, a usled nepovoljnih vremenskih prilika je izazvala prvi višednevni talas jake zagađenosti od proletos. Kako pokazuju javno dostupni podaci agregirani preko aplikacije xEco Top PM, koncentracija tih opasnih čestica je proteklih dana u nekim trenucima bila prekomerna svuda u Srbiji gde se meri. Situacija je alarmantna i u mnogim područjima uopšte nije preporučljivo boraviti napolju, pa čak ni otvarati prozore.

Dejan Lekić je dodao novu aplikaciju u grupu xEco, preko kojih korisnici mogu da prate koncentracije zagađujućih materija u Srbiji. Ovaj magistar veštačke inteligencije i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) je prošle godine lansirao portal xEco – Ekstremna ekologija, na kojem su prikazani javno dostupni podaci o emisijama u vazduh i nivoima polutanata i alergena.

Novi prikaz, sarkastično nazvan xEco Top PM kao da je reč o popularnim pesmama ili filmovima, daje rang-listu opština i gradova po stepenu zagađenosti vazduha česticama prečnika do 10 i do 2,5 mikrometara (PM10 odnosno PM2.5). Primenjen je evropski indeks kvaliteta vazduha – EAQI.

Šira slika je poražavajuća

Novina je što se redosled, koji se ažurira svakih sat vremena, sastavlja pomoću podataka ne samo sa državnih mernih stanica, već i iz merača iz takozvane građanske mreže, što otvara mnogo širu sliku. A ona je poražavajuća, kao i svaki put kada odmakne sezona grejanja… koncentracije PM2.5 i PM10 su u proteklih par dana u nekim trenucima bile prekomerne na teritorijama svih lokalnih samouprava gde se mere.

Aplikacija xEco Top PM radi orijentira daje i udeo svake opštine i grada u broju stanovnika u Srbiji. Tako i do 77 odsto populacije udiše vazduh lošeg, veoma lošeg i izuzetno lošeg kvaliteta, i to računajući samo najsitniju prašinu, bez ostalih polutanata čije se prisustvo standardno meri.

Malo je verovatno da je vazduh u nepokrivenim područjima boljeg kvaliteta

U toku dana se javlja tek poneko mesto sa srednjim ili prihvatljivim kvalitetom vazduha. Date su srednje vrednosti po opštinama na satnom i 24-satnom nivou, a podataka nema za 65 od 153 opštine i grada na spisku. Među većima po broju stanovnika u toj su grupi, na primer, Sjenica, Smederevska Palanka, Prokuplje, Preševo, Bačka Palanka i Kuršumlija.

Državne stanice za automatski monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji postoje samo u 12 od 29 gradova s preko 50.000 stanovnika.

Malo je verovatno da je igde u nepokrivenim područjima vazduh mnogo zdraviji, s obzirom na nedostatak daljinskog grejanja, raširenost upotrebe uglja, spaljivanje strnjike u ruralnim područjima, slabu prilagođenost termoelektrana i druge industrije domaćim i evropskim standardima, a pogotovo usled sagorevanja plastike, gume i brojnih otpadnih materija radi grejanja i u druge svrhe.

Dejan Lekić je izjavio da je, pored toga što se Beograd pojavljuje u vrhu svetske liste velikih gradova s najzagađenijim vazduhom, situacija „dramatično gora“ u manjim mestima u Srbiji. Podsetio je i da državne stanice za automatski monitoring postoje samo u 12 od 29 gradova u zemlji s preko 50.000 stanovnika.

Valjevo stiglo do stotog dana u crvenom, ali ima još gorih

Za to vreme, u Valjevu je po zvaničnim merenjima ove godine već bilo stotinu dana s prekomernim nivoom čestica PM10, a dozvoljeno je 35 po kalendarskoj godini. Limit je dostignut još početkom februara. U Popovcu i Užicu je stanje pritom gore. Sa 120 odnosno 113 dana predvode tu top listu, dostupnu preko aplikacije xEco vazduh.

Grad Valjevo je, inače, upravo objavio nacrt plana kvaliteta vazduha. Taj dokument je po zakonu, zbog ekstremne zagađenosti, pre više godina morao da bude usvojen i da se sprovede niz mera za zaštitu stanovništva.

Gradska uprava u Beogradu je krajem septembra naložila Sekretarijatu za sport i omladinu da obavesti sportska društva i klubove da prilagode aktivnosti prognoziranom i trenutnom nivou kvaliteta vazduha.

Inače, u animiranom video-spotu koji se pojavio na društvenim mrežama i kojeg je navodno objavio gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, poručuje se da „život mora da se nastavi“ i kada je zagađenje vazduha povećano. Narator se poziva na uputstva Gradskog zavoda za javno zdravlje i kaže da pri jakom zagađenju treba preusmeriti aktivnosti u zatvorene prostore. Gradski zavod za javno zdravlje je demantovao da je učestvovao u proizvodnji tog videa.