Bilo da je reč o majstorima, njegovateljima ili IT sektoru – u Njemačkoj na mnogim mjestima fale kvalifikovani radnici. Domaće rezerve presušuju, a oni koji su još na raspolaganju su pred penzijom, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. Nedostatak mora da se popuni i uvozom kvalifikovane radne snage.
Zavod je u četvrtak saopštio da je 87 odsto stanovništva Njemačke starosti od 25 do 59 godina već u radnom odnosu. Čak 92 odsto muškaraca i 83 odsto žena ima plaćen posao, prenosi agencija dpa.
Statističari još vide potencijal među zaposlenima koji rade skraćeno – prošle godine činili su 30 odsto zaposlenih. Skoro svaka druga zaposlena žena (49 odsto) radi pola radnog vremena, a među muškarcima je od 2010. taj procenat porastao za 3,4 procentnih poena, na 12,7 odsto. Dakle, barem dio njih može više da radi. Istovremeno, na tržištu rada mogu biti i ljudi koji rade samo skraćeno.
Zašto su migranti rijeđe u radnom odnosu? Razloga je više.
Stopa njihovog zaposlenja je 74 odsto, pri čemu žene rade daleko ređe od muškaraca. To naročito važi za izbjeglice, jer u početku često nemaju pravo na rad. Samo 34 odsto ljudi sa Bliskog istoka i Srednjeg istoka je registrovano kao zaposleno u prvih pet godina nakon useljavanja. Kod imigranata iz Afrike ova stopa je bila 55 odsto.
U Njemačku su i prošle godine mnogi ljudi iz zemalja koje nisu u EU došli zbog posla. Centralni registar stranaca je na kraju 2022. evidentirao 351.000 ljudi sa dozvolom za privremeni boravak koja im daje i pravo na rad. To je 56.000 ili 19 odsto više nego godinu ranije, rekli su statističari.
Povećanje je stoga bilo znatno veće nego prethodnih godina. Broj registrovanih radnika migranata kontinuirano raste od 2010.
Dvije trećine registrovanih ljudi su bili muškarci. Najveću grupu, njih 89.000, čine fakultetski obrazovani stručnjaci sa takozvanom plavom kartom Evropske unije. Najviše ih je iz Indije (26.000), potom slijede ljudi turskog i ruskog porijekla. Preduslov za dobijanje plave karte EU je univerzitetska diploma i konkretna ponuda za posao koji odgovara kvalifikacijama i zadovoljava predviđenu minimalnu platu.
Stručnjaci sa diplomom koji nisu iz EU mogu da dobiju boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako imaju konkretnu ponudu za posao, čak i bez plave karte. Na kraju 2022. bilo ih je 40.000. Za razliku od onih sa plavom kartom, za njih ne važi minimalna dozvoljena plata.
Zahvaljujuću Zakonu o kvalifikovanoj imigraciji iz 2020. godine, do sada je registrovan dolazak 41.000 ljudi u Njemačku. To je bilo 13.000 više nego 2019. godine, što je povećanje od 44 odsto. Žena je bilo 58 odsto. Kada su zemlje porijekla u pitanju, najviše kvalifikovanih radnika je bilo iz Bosne i Hercegovine i Filipina.
Oko 62.000 državljana zemalja koje nisu u EU je radilo na njemačkom tržištu rada na osnovu takozvane uredbe o Zapadnom Balkanu, pravila koje ističe krajem godine – ali je produžetak moguć. Uredba o Zapadnom Balkanu trenutno omogućava da godišnje 25.000 državljana Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Srbije dobije pristup njemačkom tržištu rada.
Kandidati dobijaju ponude za konkretne poslove pod uslovom da u prethodne dvije godine u Njemačkoj nisu dobili bilo kakva prava kao tražioci azila. Uredba je omogućila, na primjer, dolazak velikog broja radnika u njemački građevinski sektor.
Pročitajte još