Foto: Pixabay –

Nakon najtoplije 2023. godine, u 2024. je zabeležen najtopliji januar u istoriji i ujedno osmi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature dostigle rekordne visine, pokazuje izveštaj Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).

Januar 2024. godine imao je globalnu prosečnu temperaturu vazduha od 13,14 stepeni Celzijusa, što je nadmašilo prethodni rekord postavljen 2020. godine za 0,12 stepeni. Prosečna januarska temperatura bila je 1,66 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa (period od 1850. do 1900. godine), piše u izveštaju C3S.

U odnosu na period od 1991. do 2020. januarske temperature u Evropi su varirale i to znatno ispod proseka na severu kontinenta, dok su na jugu bile značajno iznad proseka.

Izvan Evrope, temperature su bile znatno iznad proseka u severozapadnoj Africi, Bliskom istoku i centralnoj Aziji, dok su bile ispod proseka u centralnom delu SAD-a i većem delu istočnog Sibira.

Rekordno visoka temperatura mora za januar

Prirodni fenomen El Niño je počeo da slabi u ekvatorijalnom delu Pacifika, ali temperature morskih voda su ostale na neuobičajeno visokom nivou, kažu naučnici iz C3S.

Prosečna temperatura površine mora dostigla je 20,97 stepeni Celzijusa, što je rekord za januar. Ukoliko posmatramo sve mesece, temperatura izmerena u januaru 2024. druga je najviša temperatura mora ikada zabeležena. Prvo mesto drži rekord postavljen u avgustu 2023. godine sa 20,98 stepeni Celzijusa.

S obzirom na ove zabrinjavajuće trendove, Samanta Berdžes, zamenica direktora C3S-a, je istakla da osim što smo 2024. godinu počeli najtoplijim januarom u istoriji već smo takođe i doživeli period od 12 meseci sa temperaturama višim od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijski period.

„Brze redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte jedini su način da se zaustavi rast globalnih temperatura“, poručila je Berdžes

Suvi uslovi u Australiji i Čileu doprineli požarima

U pogledu leda na moru, u Arktiku je obim leda bio blizu proseka, i najviši za januar od 2009. godine. Ipak, obim leda na Antarktiku bio je šesti najniži za januar,  za 18 odsto ispod proseka.

Što se tiče hidroloških promena, januar 2024. godine bio je kišovitiji od proseka u velikim delovima Evrope, s olujama koje su uticale na severozapadnu i jugozapadnu Evropu. Sušniji od proseka uslovi viđeni su na jugoistoku i severu Španije i Magrebu, jugu Ujedinjenog Kraljevstva, Irskoj, istočnom Islandu, većem delu Skandinavije, delu severozapadne Rusije i istočnom Balkanu.

Izvan Evrope, bilo je kišovitije od proseka u nekoliko regiona, uključujući zapadni i jugoistočni deo SAD-a, veliki deo Evroazije, jugoistočnu Južnu Ameriku, jugoistočnu Afriku i severnu i istočnu Australiju. Sušniji od proseka uslovi viđeni su u delovima Kanade, Roga Afrike, Arapskom poluostrvu i jugoistočnoj Aziji. U Australiji i Čileu, ovi suvi uslovi doprineli su razvoju razornih požara.