OBRAZOVANJE U PLJEVLJIMA (5)

    2 meseca pre 1274 pregleda Izvor: Милош Старовлах - Милосав Грбовић ( Mostovi kulture )

Спајање Гимназије и Школског центра

Средином седамдесетих година дошло је до великих промјена у васпитно-образовном систему. Реформом постојећег система школства прешло се на тзв. усмјерено образовање, што је за посљедицу, поред осталог, имало и престанак постојања и гашење свих гимназија, као врсте школе. У вртлогу тих збивања и промјена, после скоро 80 година рада, нестаје и губи своје име и Пљеваљска гимназија. У складу са тим промјенама и по налогу државних власти, Школски центар ”Трећа пролетерска санџачка” и Гимназија ”Танасије Пејатовић” интегришу се крајем децембра 1978. године и од тада па све до шк. 1991/92. године послују као једна школа под називом Центар за усмјерено образовање ”Трећа пролетерска санџачка”. Но, и поред тога, Гимназија је, ипак, сачувала основне контуре и своје програмско језгро, јер је у оквиру усмјереног средњег образовања било неколико образовних профила који су по својој суштини у великој мјери били слични ранијим гимназијама.

Нова школа је организована по одредбама Закона о удруженом раду, у то вријеме најважнијег закона, „малог устава”, како су га тада популарно звали. Школа је имала статус радне организације (РО) са двије основне организације удруженог рада (ООУР) и то: ООУР Настава и ООУР Ђачка задруга. Оба ООУР-а и РО опслуживала је радна заједница (РЗ) Заједничке службе. Сви поменути субјекти имали су статус правног лица. За главног директора, односно директора РО именован је Милован Перуничић, проф. српскохрватског језика, за директора ООУР Настава Радисав Џуверовић, проф. књижевности, а за директора ООУР Ђачка задруга Миленко Безаревић, проф. географије. Руководилац РЗ Заједничке службе био је Момчило Вучетић, дипломирани економиста. Директор ООУР Настава имао је и два помоћника, Драгоје Кнежевић и Момчило Бојовић, од којих је први радио у згради Гимназије, а други у згради Школског центра. Новооснована школа имала је око 2200 ученика, а наставу и остале послове обављало је око 150 радника.

У тако великој школи изразито хетерогеног састава тешко је било направити добру организацију рада и успјешно изводити наставу и остале активности. Настава је извођена у двије зграде, међусобно удаљене, те ни стручни органи, посебно наставничко вијеће, нијесу могли радити у пуном саставу и као јединствен орган, па су постојала два наставничка вијећа (по зградама) и други слични паралелни стручни и, тадашњом терминологијом речено, самоуправни органи. Посебан проблем представљао је и недостатак пословног простора, прије свега учионичког, те се тада приступило изградњи нове школске зграде која је завршена шк. 1981/82. године. Та нова школска зграда, површине 2600 м2 , лоцирана је у кругу Школског центра и физички, заједничким холом, повезана са друге двије постојеће зграде. У то вријеме изграђено је и још неколико школских објеката који су највећим дијелом били у функцији Ђачке задруге. Био је то заиста велики инвестициони подухват који је реализован захваљујући понајвише срећној околности што је тада на челу Републичке заједнице образовања био Милош Старовлах, бивши директор Економске школе и Школског центра, јер је Републичка заједница образовања скоро у цјелости обезбиједила средства за ову инвестицију.

Раздвајање Гимназије и Школског центра

Но, како спроведене промјене у образовном систему нијесу дале очекиване резултате, протеком петнаестак година приступило се напуштању тог концепта и враћању на ранији систем и структуру средњег образовања. Долази до дезинтеграције постојеће школе из које се шк. 1991/92. године издвајају Гимназија „Танасије Пејатовић” и Школски центар, те од тада раде као посебне школе. За директора новоосноване Гимназије именован је др Радисав Џуверовић, проф. књижевности, а за директора Школског центра Љубомир Боровић, проф. српскохрватског језика.

Прве године по раздвајању, тј. шк. 1991/92. године, у Гимназију је уписано укупно 23 одјељења, од чега је било девет одјељења угоститељске и рударске струке, а у Школски центар 33 одјељења. У складу са Законом о средњој школи, Пљеваљска гимназија је конституисана као гимназија општег типа (без смјерова), а Школски центар као средња стручна школа са великим бројем струка и занимања.

Но, и поред издвајања Гимназије, Школски центар и даље остаје по свом саставу и структури сложена и веома хетерогена образовно-васпитна установа. По броју подручја рада и образовних профила, односно струка и занимања, као и по броју одјељења и ученика, Школски центар постаје једна од највећих стручних школа у Републици. Такву структуру и устројство Школског центра условила је чињеница што је то била једина стручна школа у општини Пљевља, те је, с обзиром на интересе и жеље ученика и њихових родитеља, било неопходно да се ова школа верификује и организује тако да омогући што већем броју ученика да се упишу и школују за жељену струку и занимање у свом мјесту. У складу са таквим опредјељењем, Школски центар је верификован за пет подручја рада, односно струка (економска, машинска, електро, саобраћајна и трговинско-угоститељска) у оквиру којих ученици стичу квалификације за 17 занимања на IV и 30 занимања на III степену стручности.

У сљедећих десетак година у први разред Гимназије уписивано је по пет одјељења, тако да је та школа имала просјечно по 20 одјељења или око 600 ученика, док се у Школски центар у први разред сваке године уписивало по 14 одјељења, па је та школа просјечно имала по 45 одјељења, односно око 1250 ученика годишње.

У овом времену директори Гимназије били су мр Исак Калпачина, проф. књижевности (1995 – 1998) и Драгоје Кнежевић, проф. руског језика, од 1998. године. За директора Школског центра именован је 1996. године Милосав Грбовић, проф. руског језика и дипломирани правник, који се и сада налази на тој дужности.

Од шк. 1998/99. године Школски центар је преименован и од тада носи назив Средња стручна школа.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

%d bloggers like this: