У организацији Српског националног савјета Црне Горе и Српског културног центра „Патријарх Варнава“, у Сали скупштине општине Пљевља, одржан је први  међународни мултидисциплинарни научни скуп на тему „Живот и дјело академика Љубомира Зуковића“. 

Говорећи о раду Зуковића, предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић је истакао да је Зуковић од првог дана подржавао рад Савјета и да је на сваком могућем мјесту гледао да подржи и помогне пројекте српских организација из Црне Горе. Он је подсјетио да је Зуковића упознао приликом формирања СКЦ „Патријар Варнаве“ 2009. године у Пљевљима и да је касније сарађивао са њим. Истакао је и да је добро што се скуп одржава четири године од смрти Зуковића, јер се на тај начин показује да његов рад није заборављен. Вуксановић је предложио да у наредном периоду треба иницирати предлог да једна од пљеваљских улица понесе име Љубомира Зуковића. 

Салих Селимовић је посебно нагласио да је Зуковић имао поштовање према свим људима и да се нарочито старао о својим сарадницима. За Бошка Вујачића, академик Љубомир Зуковић је један од  најбољих познаваоца народне епске поезије. Вујачић је притом уз гусле отпјевао и дио пјесме Три сердара, на чијој је обради радио Зуковић. Радош Зуковић, обраћујући се испред породице Зуковић, испричао је низ детаља из живота академика Љубомира Зуковића, напомињући да је он био човјек са мјером и да је у свом веома тешком животу, посебно након Другог свјетског рата у коме му је страдао отац, преживио низ тешкоћа. 

Невена Боровић је приредила рад на тему „Читанка Љубомира Зуковића” док је Марија Кнежевић говорила на тему „Приповијетке Љубомира Зуковића и присуство усменог предања у њима”. 

Током скупа, у више наврата, млади историчар Лука Цвјетић је читао одломке из Зуковићевих радова али и његову биографију. Поред подсјећања на његов рад професора на универзитету, Цвјетић је навео и да је Зуковић био министар културе у првим владама Републике Српске, да је био амбасадор Босне и Херцеговине у Грчкој, али и да је према ранијем писању првог предсједника Републике Српске, Момчила Крајишника, српско руководство у Босни и Херцеговини прихватило предлог Љубомира Зуковића да се српска држава западно од Дрине зове Република Српска.