(Foto: Pixabay.com/Philippedelavie)

Skoro mjesec i po od uspostavljanja platnog prometa između Crne Gore i Srbije, i Crne Gore i Bosne i Hercegovine preko Universal Capital banke, moglo bi se reći da su građani bolje prošli nego privreda. Razlog je visina provizija koja za privrednike i nije najpovoljnija, pogotovo za veće iznose.

Nakon više od sedamnaest godina prekida, u decembru 2023. ponovo je uspostavljen direktni platni promet između Crne Gore i Srbije, kao i između naše države i Bosne i Hercegovine preko Universal Capital banke. Mjesec i po kasnije, u toj banci kažu da su zadovoljni interesovanjem građana i privrede za direktna plaćanja.

– Kao što ste rekli prethodnih mjeseci i po dana, uzevši u obzir isti period prethodne godine, došli smo do podatka da je za nekih 25% broj transakcija veći ka Srbiji i Bosni i Hercegovini. Na nekom primjeru od 100 eura, naknada preko korespondenata, to je preko SWIFT-a 15 eura, dok je naknada za kliring tri eura. Tako da vidimo tu neko drastično smanjenje tih provizija – kaže Vladimir Jovićević iz Universal banke.

Privrednici s druge strane pozdravljaju odluku jedne od banaka da omogući direktna plaćanja prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali smatraju da privreda nema značajnije koristi, pogotovo kada su u pitanju uplate većih iznosa.

– U rasponu od 1.000 eura do 100.000 eura, ono što trenutno pokazuju neki podaci, jeste da su te naknade trenutno iste ili povoljnije preko komercijalnih banaka – kazao je Emin Duraković iz Unije poslodavaca.

Za uplate do 1.000 EUR, provizija je povoljnija kod Universal Capital banke i iznosi 5 eura, dok je kod drugih banaka neophodno platiti 10 eura.

Međutim, za veće uplate od, na primjer, 10.000 EUR, provizija je niža kod drugih banaka i iznosi 10 eura, dok ćete Universal Capital banci, koja učestvuje u direktnom platnom prometu, za tu transakciju platiti 20 eura.

Iz Universal Capital banke, međutim, smatraju da imaju konkurentne tarife.

– Mi smo naš tarifnik za međunarodni kliring bazirali na svim našim troškovima koje smo imali za implementaciju pomenutog kliringa. A koji je ujedno i dosta niži od standardnih tarifa koje mi imamo, koje su trenutno važeće za plaćanje preko SWIFT-a – objašnjava Jovićević.

Ono što je najveća povoljnost direktnog plaćanja jeste brzina, pa su uplate i isplate u roku od 24 sata, dok novac preko drugih banaka putuje i po nekoliko dana, što privrednicima predstavlja značajnu barijeru u poslovanju.

– Što znači da je izuzetno bitno za našu privredu da se u ovaj procesu stvaranja direktnog platnog prometa uključe i druge banke, da one nađu svoj interes, da država u svemu tome posreduje, da pomogne, da se uključi i Centralna banka Crne Gore, Unija poslodavaca, apsolutno stoji na raspolaganju – kaže Duraković.

Razlog je što je Srbija glavni izvozni trgovinski partner Crne Gore, pa gotovo da nema privrednika koji ne posluje s tom državom. S druge strane, Centralna banka nema formalno-pravne mehanizme da privoli i komercijalne banke da se uključe u direktan promet, a podaci pokazuju i da nemaju veći interes.

Samo za tri godine platni promet između Crne Gore i Srbije bio je preko 4,5 milijarde, a zarada banaka nešto više od 7 mil EUR.