Морало је да прође 78 година да се поред јаме на Стражици, у коју су комунисти, у два наврата 1944. и 45 .године, без суда и суђења бацили 25 мученика, први пут појави предсјеник Општине Пљевља, запали свијеће задушнице и положи вијенац са натписом „слава јунацима“. Тако су оживотворени стихови пјесника Момира Војводића са надјамске плоче: „ ујамљене жртве моле се за џелате мртве и чекају васкрсење“.

Потом је продужио до споменика подигнутог у славу погинулих у прводецембарској бици  1941. године, приликом напада на Пљевља, и тамо у крипти положио вијенац и запалио свијеће. Урадио је то на дан наводног ослобођења Пљеваља 20. новембра 1944. године. На срећу тог дана Пљевља су „ослобођена“ без борбе, јер су четници претходног дана напустили град.

Разумије се, одмах су гракнули „антифашисти“ и „комите“ из ДПС-а и његових сателита, и просули причу о домаћим издајницима и слугама окупатора. Заборавили су да је Ослободилачки рат од 1941-1945, истовремено био и револуција, односно братоубилачки рат. Некада се добијала јединица из историје ако ученик није знао да су 7. децембра 1941. г. у селу Дренови код Нове Вароши, петорица људи: Тито, Бевц, Марко, Ђидо и Лола Рибар донијели одлуку да Народно ослободилачки рат прелази у нову вишу фазу – класни рат, односно револуцију. Ако је дo тада убијање сународника био инцидент, од тада је постао ратни циљ.

У грађанском рату се не бира батина па и повремена сарадња са окупатором. Најбољи доказ за то су мартовски преговoри у Загребу 1943. године, када су Коча Поповић, Владимир Велебит и Милован Ђилас, поред размјене заробљеника, Нијемцима понудили примирје, тврдећи да:  „Народноослободилачка војска Југославије сматра четнике главним непријатељима“. Зато, браво предсједниче Вранеш што сте направили први корак на путу помирења живих, јер су се мртви давно помирили. „Мртве кости, мегдан не дјеле“. Вјерујемо да није далеко дан када ће Стражица постати истински меморијални комплекс, а поред споменика нићи и црква Помирница, у јој ће бити похрањене кости мученика из јаме.

Нажалост, господине предсједниче бићете запамћени и по томе што је локална управа на чијем сте челу, први пут формирана без писаног Коалиционог споразума. То није урађено са добрим намјерама него по принципу два без душе трећи без функције. Најмања је штета што је у том договарању Покрет за Пљевља остао кратких рукава, али власт формирана без јасно дефинисних циљева, права и обавеза, као и праведно подијељених функција не може да функционише на ваљан начин. На то смо Вам скренули пажњу још 9. августа ове године, у писму којe нисмо обнародовали.

Колико смо били у праву најбољи доказ су последња дешавања након подношења оставке в.д. директора предузећа „Водовод“, и јавних препуцавања Вас и функционера Демократа. Зато алепујемо на све конституенте локалне власти да се што прије сједне и договори све оно што није урађено приликом формирања локалне власти. Разумије се, све то треба ставити на папир, другим ријечима сачинити Коалициони уговор, који ћемо сви потписати и радити по њему, прије свега у корист оних који су нас бирали.