Својевремено је  Душко Радовић, дјечији мудрац и пјесник, написао  велику истину: „ кад лопови почну да бране оно што су стекли, неће бити љућих бораца за поштење, а против лопова“. У њој се налази објашњење  за „патриотизам“ монтенегринских Црногораца према ДПС  Црној Гори. Није ни чудо ако се зна да  шесторица  ДПС тајкуна учествују  са 40 % у бруто друштвеном производу ( БДП ) Црне Горе.

Најбогатији Црногорац је Иван Убовић чија фирма „Бемакс“ се процјењује на 482 милиона евра и учествује са 9,84 у БДП-у. Додуше у народу се прича да је стварни власник фирме Милан Роћен, савјетник Мила Ђукановића и сива еминенција ДПС-а. А народ ријетко гријеши. На другом мјесту је Драган Бoкан, чији је „Воли“ „тежак“ 413 милиона евра или  8,43 % у БДП-у. На трећем мјесту је Веселин Пејовић и његов „Унипром“  са 6,04% учешћа у  БДП-у. Мало невјероватно, али Ацо Ђукановић је тек на четвртом мјесту са „ Инвест нова“ и „Првом банком“ и 5,82% у БДП-у, пети је Комнен Лаковић и „Хард дисконт“ са 4,88%  и шести  породица Франца и „Месопромет“ са 4,45 % у БДП-у.

          Кад се све сабере то износи 40 % од укупног БДП-а еколошке државе. А по оној народној „да пара врти ђе бургија неће“ јасно  је, да је у њиховим рукама огромна моћ. Још ако се зна да је политичка бургија био и јесте ДПС и Мило Ђукановић лично, не треба се чудити што је Црна Гора постала приватна држава. А у приватној држави све видљиво, а још више невидљиво било је Милово.  Пљачкашку приватизацију и енормно богаћење појединаца пратила је политичка дискриминација српског народа, српског језика, историје и ћирилице. Ни мало случајно на Петровдан 12.јула 2004.године у црногорском парламенту усвојени су државни симболи без присуства опозиције. Било је то вријеме припрема за референдум о осамостаљењу Црне Горе, па није чудо што су симболи усвојени на годишњицу Петровданске скупштине, коју је 12. јула 1941.г организовао Секула Дрљевић, потоњи доглавник Анте Павелића.

          За химну је проглашена пјесма „ Ој, свијетла мајска зоро“ чије је двије строфе написао управо Секула Дрљевић, а која је први пут јавно отпјевана, према казивању блаженопочившег митрополита Амфилохија, у Јасеновцу 1945.г. пред остацима црногорског збјега, који је кренуо према Словенији, да се спашава од комуниста. Чак је и Филип Вујановић, у то вријеме, предсједник Црне Горе, док му није уграђен чип, тражио да се те двије строфе уклоне из химне. Али како је све то било дио програма гетоизације Срба у Црној Гори од тога није било ништа. Треба подсјетити да прва „Олуја“ на балканским просторима није била 1995.г у Хрватској и Републици Српској Крајини, него у Црној Гори  1948. године. Наиме, према попису из 1909.године, у Књажевини Црној Гори се скоро 95 % становника изјаснило као Срби. И тако је, било све до првог пописа након Другог свјетског рата, у организацији комуниста 1948.године. Према том попису Црногораца је било 90,67%, а Срба свега 1, 78 %. Такав пописни геноцид Европа не памти.

          И таман кад су ДПС и сателити повјеровали да треба да ставе тачку на и,  и доврше маргинализацију српског народа у Црној Гори, најављујући црногорску варијанту тракторијада, десио се литијски устанак  и 30.август 2020.године.  А још кад је Даница Црногорчевић приликом налагања  бадњака испред храма Христовог Васкрсења у Подгорици 6.јануара ове године, запјевала „ Ој, јунаштва свијетла зоро, мајко наша Црна Горо, једина си за слободу ти остала српском роду“, настали су шок, паника и невјерица међу монтенегринима. Рафалну паљбу на младу умјетницу започео је бивши црногорски  премијер Душко Марковић: „ Државна химна Црне Горе изложена је порузи и то на јавном скупу 6.јануара у Подгорици… Осуђујем скандалозну интерпретацију химне за коју је јасно да није никакав умјетнички исказ, већ злонамјерна конструкција, која удара на углед Црне Горе и достојанство свакога грађанина који је осјећа својом“,  загрмио је бивши премијер Црне Горе.

Урадио је то човјек који се „прославио“ слањем преко поште, метка у писму, покојном Душку Јовановићу  и један од најављивача неостварене тракторијаде српског народа у Црној Гори. Говори о злонамјерној конструкцији пјесме која је у оригиналној верзији први пут отпјевана у Београду давне 1863.године, приликом извођења позоришне представе „Бој на Грахову“ , а под насловом „ Ој, јунаштва свијетла зоро.“ Тако се обистинује ријеч Душка Радовића о лоповима који бране оно што су стекли лоповлуком и кривотворцима националних симбола, који су зарад одбране нелегално стечене имовине спремни на  свако непочинство. Не схватају да је „отето проклето“ па било да је ријеч о материјалном богатству или култури једног народа.