Ових дана грађани Пљеваља се ,буквално, гуше у смогу и магли, и то се дешава у „еколошкој“ држави Црној Гори, у којој је индустрија  спала на два слова Рудник угља и ТЕ „Пљевља“. Свакога дана жицама далековода из ТЕ“ Пљевља“ отиче богатство, претворено у струју, вриједно око 2.000 000 евра. Као награду за то грађани Пљеваља су и ове зиме, у новогодишње дане, добили 14 пута веће концентрације од дозвољених ПМ 10, а 24 пута ПМ 2,5 честица. Од 1982.године су нас замајавали  причом  о топлификацији Пљеваља, а ми као и остали домороци покорно слушамо колонијалне господаре.

Коначно је догорело до ноката. Лијепо је то што ЕПЦГ превози омладину на Жабљак, да се надишу чистог жабљачког ваздуха. Лијепо је што Рудник угља обећава пречистаче ваздуха за школе, вртиће, старачки дом и дјечије одељење Опште  болнице. Лијепо је што Бошњачка странка тражи да дјеца не иду у школу, а старији од 60 година добију плаћено одсуство. Лијепо је што Странка правде и помирења тражи да Специјално државно тужилаштво процесуира  одговорне за еколошку катастрофу  у Пљевљима.

Али то неће ријешити проблем. Све  ће се завршити по оној народној „тресла се гора, родио се миш“. У овом случају мишеви ће бити  грађани,  који живе у  пљеваљској рупи,  и немају снаге и храбрости да кажу ДОСТА. Умјесто свега набројаног захтијевамо:

• Да се Влада Црне Горе, ове зиме, макар недјељу дана пресели у Пљевља, да заједно удишемо овај пљеваљски смог и маглу, и решавамо проблем. Из Подгорице се он  не види, па самим тим се не може ни ријешити.
• Да мандатар Миодраг Лекић следећи састанак лидера парламентарне већине закаже у Пљевљима, и да ту и остану док се не договори састав Владе.
• Да пословодства Рудника угља и ТЕ „Пљевља“,  у договору са запосленима,  запријете обуставом рада, ако у року од 15 дана, не буде озбиљних помака у решавању еколошког геноцида у Пљевљима.

Ово је тренутак кад се не смијемо водити личним и страначким интересима, у питању је опстанак нашег града.