Evropska unija se aktivno uključila u rješavanje institucionalne krize u Crnoj Gori, pa su amabasador država članica počeli da nadgledaju sve političke procese koji mogu dovesti do razrješenja nagomilanih problema u državi.

Počelo je time što je šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa prvog dana posmatrala intervjue kandidata za sudije Ustavnog suda. Ona je kazala da Evropska unija pozdravlja što je Ustavni odbor počeo sa razgovorima sa kandidatima i pozvala parlament da hitno imenuje nedostajuće sudije.

– To je vitalno za put Crne Gore prema EU – navela je ona na Tviteru.

Poručila je da će EU nastaviti da pažljivo prati ovaj proces. I nastavila je. Intervjue sa kandidatima juče su posmatrali ambasadori, a dan prije to su činili službenici nekih ambasada.

„Dan“ je već pisao o tome da će Evropska unija, mada nezvanično, biti medijator među duboko podijeljenim političkim partijama u Crnoj Gori, jer je očigledno da do dogovora među njima neće doći bez pritiska zapadnih partnera.

Da je vrag odnio šalu vidi se i po tome što će ministri vanjskih poslova Evropske unije na savjetu 23. januara, između ostalog, staviti fokus na političku situaciju u Crnoj Gori. Interesantno je da će naša država biti pod stavkom tekuća pitanja, pored Irana, Jermenije, Avganistana, Venecuele i Etiopije. Tako smo se u naporima da uđemo u Evropsku uniju našli u društvu nekih drugih država koje nam nimalo ne ide naruku.

Sastankom Savjeta EU za spoljne poslove predsjedavaće visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj, a treba očekivati da ministri vanjskih poslova država članica EU razmatraju da li deblokada Ustavnog suda ide u dobrom pravcu. Sigurno će neke njihove kolege, poput Tanje Fajon iz Slovenije, koja je u dva navrata tim povodom boravila u Podgorici, dati detaljniji izvještaj o tome šta se dešava kod nas. S obzirom na njihove dosadašnje napore, a naročito ministarke Fajon, ne treba se previše radovati tim izvještajima.

Sada je sasvim jasno da se sve ovo događa, a naročito tiha medijacija Evropske unije, zbog uskopartijskih interesa koji su Crnu Goru doveli do totalne institucionalne blokade, ali i do potpunog zastoja na evropskom putu. Viša nam ni evropski partneri ne vjeruju, pa žele da se neposredno uvjere da neće doći do neke nove političke vratolomije, pošto su se pojavile naznake da bi neke partije mogle da se dogovore i izaberu jednog ili, eventualno, dvoje sudija Ustavnog suda. Taj sud bi tako bio formalno deblokiran, a u praksi ne bi mogao da odlučuje, pa bi se ovaj ustavni košmar nastavio.

Izgleda od one mnogo puta ponavljane fraze da je Crna Gora dobra priča na Balkanu nije ostalo ništa. Podaci o našem evropskom putu kojima smo se ponosili i koji su doprinijeli da skoro 80 odsto građana želi članstvo u EU sada su potpuno porazni. Podsjetimo, Savjet EU je potvrdio našu evropsku perspektivu u junu 2006, nakon što su države članice EU priznale nezavisnost Crne Gore.

Crna Gora je 15. oktobra 2007. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima. Ovaj posljednji je stupio na snagu 1. januara 2008, dok je SSP stupio na snagu 1. maja 2010. Činom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Crna Gora je formalno dogovorila udruživanje s Evropskom zajednicom i njenim državama članicama, prihvatajući tako odgovornost za svoju evropsku budućnost.

Kao nova država, Crna Gora je 2008. aplicirala za članstvo u EU. Komisija je 2010. dala povoljno mišljenje o aplikaciji Crne Gore, identifikujući sedam ključnih prioriteta kojima bi se trebalo pozabaviti kako bi pregovori započeli, a Savjet joj je odobrio status kandidata.

U decembru 2011. Savjet je pokrenuo proces pristupanja s ciljem otvaranja pregovora u junu 2012. Pristupni pregovori sa Crnom Gorom započeli su 29. juna 2012.

Sada je 2023. godina i jasno je da EU ne odustaje od nas, ali da će ubuduće njeni predstavnici pratiti svaki korak koji napravimo.