Kristina Bačić iz Bara uspjela je da se ostvari kao prva pilotkinja u Vojsci Crne Gore. Kaže da se uspjeh u životu najčešće krije sa druge strane straha.

Biti pilot zahtijeva godine učenja, odricanja ali nema onog koji im se ne divi.

Naša Vojska ima pilotkinju, prvu u istoriji Crne Gore. A početak te priče bio je potpuno neočekivan.

„Ministarstvo odbrane je raspisalo konkurs već kad sam ja upisala Građevinski fakultet i više sam se prijavila kako bih provjerila svoje vještine, da vidim čisto da li bih mogla da prođem njihove testove“, priča Kristina.

I prošla je. Pet godina učenja u Atini i odvojenost od porodice. Kada je stigla u helikoptersku eskadrilu, kolege na Vojnom aerodromu u Golubovcima prihvatili su je kao jednu od njih. A letovi su nešto u čemu najviše uživa.

„Osjećaj je zaista fenomenalana i ne bih ga mogla uporediti ni sa jednim drugim osjećajem. Nebitno da li je helikopter, avion ali samostalni letovi su oni koji ostaju u pamćenju“, kaže Kristina.

„Imali smo i do sada žene u Vazduhoplovstvu CG ali ne na dužnosti pilota, odnosno pilotkinje. Vojni piloti nisu samo piloti, oni su i vojnici. Tu je jedna velika razlika. Put nije lak, traži dosta odricanja, truda i veliko ulaganje i napor da se savladaju sve prepreke koje se postave ispred mladog pilota“, ističe Jovan Radeta, vd komandanta Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore.

Kristina je odrasla uz oca koji je decenijama služio u Mornarici. Tako da uniforma nije ništa neobično u njihovoj kući.

„Navikla sam. Mornarica i vazduhoplovstvo. Samo nam fali još pješadija“, kaže Kristinina majka Brankica Bačić.

„Ranije kad bi ona rekla ja sam Kristina Bačić, drugi bi rekli: a ti si ćerka onog Dragana. A danas kada ja kažem ja sam Dragan Bačić oni kažu a ti si otac one Kristine Bačić“, kaže Dragan Bačić.

I pored volje i truda koji je ulagala, Kristina se uporedo borila i sa predrasudama.

„Koliko sam imala podrške roditelja, toliko nisam imala podršku okoline. Ljudi negdje i dan danas smatraju da neke stvari nijesu za žene da su za muškarce i obrnuto. Meni je jako žao zbog toga“, kaže Kristina.

„Kad nešto zacrta ona to i ostvari. Nemojte joj nikad reći ti to ne možeš. Jer ako kažete ti to ne možeš ili to nije za tebe, sigurno to radi“, ističe kaže njena majka.

I komšije su ponosne što u svojoj zgradi imaju prvu vojnu pilotkinju.

„Svestrana, uspješna na kojem je ona učestvovala. Dobijala razne nagrade, poklone. Edukovana, obrazovana. I sama je pokazala da nije ništa to na zemlji već je krenula da leti i osvaja prostranstva vasione. Nadam se i tamo da će doletjeti“, kaže komšija Zdravko Šišević.

Na to je Kristina jednom i upozorila svoje roditelje.

„Kada je bila na akademiji pa NASA je raspisala oglas za astronaute i jedan od glavnih prioriteta je bio da je pilot u pitanju. I čuli smo se na Skajpu i ja joj kažem zamisli NASA traži astronauta a ona meni kaže: Pazi šta želiš da ti se ne ostvari. E toliko o njoj“, kaže Brankica Bačić.

Da niže uspjehe i pehare, naučila je u školi i na šahovskim turnirima. Danas se, pak, nada da će više satprovoditi u vazduhu nego na zemlji jer, kako kaže, svaka prepreka je izazov a problem prilika.