Разорни ефекти свјетске енергетске кризе, нажалост, нису заобишли ни Црну Гору. Међутим, захваљујући професионализму запослених и умјешности пословодства наше компаније, Рудник угља је, као основ и темељ производних резултата Термоелектране Пљевља (ТЕП), односно Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) и убједљиво најзначајнија карика цијелокупног енергетског система у Црној Гори, током цијеле године, уредно снабдијевао ТЕП – нашег највећег и најважнијег купца, чиме је, директно и одлучујуће утицао на спријечавање енергетског колапса и разорних ефеката економске кризе који би се нужно генерисали у случају неповољних енергетских параметара.

Рудник угља, као државна компанија, има обавезу да испоручи свакодневно 4-5.000 тона угља за потребе рада ТЕП, и то по цијени испод 30 евра по тони. Напоменимо, ријеч је калоријској вриједности угља изнад 9.000 кЈ/кг. Свега 10-16% наше производње може да се пласира по тржишним цијенама, све остало је за државно предузеће – ЕПЦГ.

Словом и бројем, у претходних 11 мјесеци, РУП је испоручио 1.306.708,04 тона угља Термоелектрани, што представља 100% реализацију уговорних обавеза, чиме је, од те продаје, приходовало 36.689.930 евра.

С друге стране, у том периоду, Термоелектрана је произвела електричну енергију у вриједности 365.000.000 евра (1.289 GWh). 

Дакле, десет пута више.

Стога, јасно је закључити да је управо Рудник угља компанија захваљујући којој се одржава енергетска стабилност Црне Горе, амортизују разорни ефекти енергетске кризе и стварају предуслови за извозно оријентисану политику Електропривреде Црне Горе, а самим тим и пуњење државне касе.

Значај Рудника угља у електроенергетском ланцу Црне Горе препознао је и премијер Дритан Абазовић који је, приликом недавне званичне посјете нашој компанији, поручио сљедеће: „Да није било Рудника угља и Термоелектране претходних мјесеци ми бисмо као држава запали у колапс“.

Слична запажања изнио је и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић, такође приликом недавне посјете Руднику угља.

И један и други су, препознајући значај наше компаније, изнијели чврста увјерења да би, управо Рудник угља, морао да буде, као државна компанија, носилац реализације пројекта отварања фабрике за производњу цемента – стратешке и капиталне инвестиције, износећи, притом, чврсто обећање да ће, управо наша компанија, добити концесије на техногено лежиште лапорца Јагњило и концесије на експлоатацију угља и изградњу цементаре у Отиловићима.

Имајући у виду чињеницу да на територији општине Пљевља постоје резерве угља у износу од око 180 милиона тона, можемо замислити колико би приходи ЕПЦГ и државе Црне Горе били већи, да је на вријеме изграђен други блок Термоелектране у Пљевљима. О спријечавању енергетског колапса, поготово, не би било ни ријечи.

Дакле, значај Рудника угља умногоме превазилази повољности које наша компанија добија с друге стране. Убијеђени смо да би, отварање другог блока Термоелектране и повећање цијене угља, омогућило даљи пословни и инвестициони развој наше компаније, од чега би, као што је то цјелокупна јавност имала прилику да се увјери, користи имала шира друштвена заједница. 

Примјера ради, Рудник угља је у октобру мјесецу остварио рекордни резултат на експлоатацији откривке у износу од 963.577 м³чм, што је од оснивања Друштва максимална мјесечна количина произведене откривке, а што је директно повезано са реализованим инвестиционим циклусом у погледу набавке разнородне рударске механизације.

У крајњем, отварање нових производних радних мјеста и смањење незапослености, најновија истраживања су показала, сасвим сигурно је утицало и на поправљање демографске слике у Пљевљима, општине која се, годинама уназад, налази на убједљиво посљедњем мјесту када је ријеч и природном прираштају. 

И овдје се враћамо на запажање премијера Абазовића: „Толико тога се држави Црној Гори даје из Пљеваља, а тако мало се враћа, да је то просто невјероватно“.