Pišu: Sibirske realnosti RSE-a

„U junu su otpustili oko 70 odsto ljudi iz moje radionice“, rekao je Sergej, radnik u kompaniji za izradu nameštaja u sibirskom gradu Tomsk. Firma je od marta u problemima, pošto se njen glavni kupac, švajcarski gigant IKEA, povukao iz Rusije zbog invazije Moskve na Ukrajinu 24. februara.

„Da budem iskren, mesec dana nisam tražio drugi posao“, rekao je Sergej. „Bio sam u šoku. Već sam bio u depresiji zbog svega što se dešavalo, a onda sam povrh toga bio otpušten.“

Za to vreme, Sergejeva porodica je preživljavala na maloj ušteđevini. Zarađivao je radeći kao taksista pre nego što je dobio posao čuvara u supermarketu.

Kao i mnogi ljudi s kojima je RSE razgovarao za ovu priču, Sergej je tražio da se njegovo prezime ne objavljuje iz straha od posledica zbog toga što je govorio usred eskalacije mera vlade predsednika Vladimira Putina protiv drugačijih mišljenja. Međutim, do priče poput njegove je lako doći jer sve više i više običnih ljudi vidi kako su njihove živote poremetili rat Moskve protiv Ukrajine i sankcije Zapada, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Prema prošlomesečnoj studiji koju je sprovela državna firma za ispitivanje javnog mnjenja VTsIOM, 21 odsto ispitanika reklo je da im se ušteđevina smanjila od početka invazije u februaru. Pored toga, 34 odsto je reklo da nisu imali ušteđevinu ni pre invazije i promena koje je ona donela u Rusiji.

Oko 39 odsto je reklo da se njihova ušteđevina nije promenila, dok je pet odsto reklo da su uspeli da povećaju svoje rezerve.

Teško je proveriti takve brojke u Rusiji, pošto su ograničene mogućnosti za ankete i sociološke studije. U internet anketi Rajfajzen banke (Raiffeissen) početkom februara 70 odsto ispitanika izjavilo je da uopšte nema ušteđevinu.

‘Ništa ne uštedimo‘

Ruska vlada je u avgustu predvidela ekonomski pad od 4,2 odsto za 2022. godinu, a ministar ekonomije Maksim Rešetnikov je 6. septembra rekao da bi to moglo da bude 2,9 odsto. Nezavisni ekonomista Vladislav Inozemcev je, međutim, napisao da će, delom zbog poremećaja izazvanog Putinovim nalogom za mobilizaciju, pad do kraja godine biti najmanje 10 odsto.

Prava veličina ekonomskog pada za prosečne Ruse, rekao je ekonomista Majkl Aleksejev s Univerziteta Indijana u SAD, verovatno je donekle maskirana povećanjem troškova za naoružanje i drugu opremu potrebnu za vođenje rata u Ukrajini.

„To znači da je još manje proizvodnje posvećeno potrebama običnih potrošača“, rekao je on. „Ako to imate na umu, situacija deluje još više uznemirujuća.“

Upitan o nalazima VTsIOM-a o štednji, Aleksejev je rekao da je najalarmantniji rezultat nepostojanje ušteđevine koje je prijavilo 44 odsto ispitanika starijih od 60 godina.

„Imajući u vidu koliko su male penzije u Rusiji, to je još alarmantnije od opšteg smanjenja ušteđevina“, rekao je on.

Irina je medicinska sestra na klinici u naselju Čemal u Republici Altaj na jugu Sibira s mesečnom platom od 25.000 rubalja (415 evra). Taj stenoviti planinski region s prizorima koji oduzimaju dah jedan je od najsiromašnijih u zemlji.

„Ušteđevina? Šalite se? Ne mogu ni da se setim kada sam poslednji put čula tu reč“, rekla je Irina. „Ništa ne uštedimo. Naprotiv, pozajmljujemo novac i živimo u dugovima. Sada dugujem oko 9.000 rubalja (150 evra).“

Ona vidi samo dva načina da poboljša svoj položaj: „Ili rad u COVID bolnici ili rad u Ukrajini“.

„Ali imam dvoje dece i oca o kojem moram da se brinem“, rekla je ona. „Nadam se da stvari neće biti još gore.“

Veb dizajner Dmitrij, poreklom iz Irkutska na istoku Sibira, preselio se u Moskvu pre nekoliko godina. Krajem maja, otpušten je u poruci za grupni čet s kolegama. Njegov šef je rekao da su se strani klijenti povukli iz svih projekata kompanije, tvrdeći da je poslovanje u Rusiji postalo „toksično“.

„Kasnije sam saznao da je prestao da razvija projekte na ruskom jeziku i da je u potpunosti radio za zapadna tržišta“, rekao je Dmitrij za Sibirske realnosti RSE-a. „On je već tada otišao iz Rusije.“

Više od tri meseca Dmitrij je živeo od 200.000 rubalja (3.600 evra) koje je imao na računu.

„Sada radim za državnu agenciju“, rekao je on. „Na tromesečnom projektu. Ali šta dalje – da li će biti posla posle novembra – ne znam.“

Dmitrij je rekao da je trenutno više zabrinut zbog ruske vojne mobilizacije.

„Hvataju ljude po hostelima i u metrou“, rekao je on. „Više ne koristim prevoz i naručujem da mi donesu namirnice.“

Pre nego što je Putin najavio vojnu mobilizaciju u septembru, 27-godišnji Aleksandar je radio u hemijskoj fabrici u gradu Ačinsk u Krasnojarskoj pokrajini. U nastojanju da izbegne poziv, dao je otkaz i preselio se u regionalnu prestonicu, gde sada radi kao vozač.

„Ne želim da idem u rat“, rekao je on. „To me se ne tiče. Zato zasad živim u velikom gradu.“

Kaže da je većinu svoje ušteđevine iskoristio da otplati hipoteku u Ačinsku pre nego što je otišao. Sa sobom je poneo oko 150.000 rubalja (2.500 evra).

‘Ništa dobro na vidiku’

Rast potrošačkih cena je problem u Rusiji od februarske invazije, rekao je ekonomista Maksim Ananjev, istraživač na Institutu za primenjena ekonomska i socijalna istraživanja u Melburnu u Australiji.

„Prema (vladinoj agenciji za statistiku) Rosstat, od januara je cena šećera porasla za 30 odsto, margarina za 42 odsto, a goveđeg mesa za 15 odsto“, rekao je on. „To nisu luksuzne stvari. To su stvari koje ljudi manje-više kupuju svaki dan. Pored toga, u martu je bila potrošačka panika u kojoj su ljudi pojurili da kupe konzervirane proizvode i tako dalje. Ljudi su tada trošili svoju ušteđevinu i nisu mogli da je dopune.“

Od sprovođenja ankete VTsIOM, rekao je Ananjev, dogodila su se tri važna događaja čiji uticaj će se tek videti: mobilizacija, eksplozije koje su onesposobile gasovode Severni tok 1 i 2 ka Evropi i novi paket sankcija Evropske unije u cilju ograničavanja cena ruske nafte i gasa.

On je rekao da je teško predvideti uticaj takvog razvoja događaja bez presedana, ali da se čini da je izvesno da će „biti manje novca“.

„Ekonomisti poput Sergeja Gurijeva i Olega Ičkokija kažu da će svaki novi dolar sada ići na finansiranje rata“, rekao je Ananjev. „Slažem se s njima, ali čak i ako vlada pokuša da potroši deo svakog pristiglog dolara za podršku ekonomiji, i dalje će biti primetno manje novca.“

„Vrlo je teško predvideti šta će se dalje dešavati, ali generalno možemo reći da nema ničeg dobrog na vidiku“, zaključio je on.