Slovenija i Hrvatska odlučile su da uvedu porez na ekstraprofit, s tim da će Slovenci oporezovati samo energetske kompanije, a Hrvati sve firme. Novac koji se prikupi na ovaj način biće iskorišćen za subvencionisanje zelene energije i pomoć stanovništvu i privredi usled problema koje izazavi energetska, ali i privredna kriza.

Porez na ekstraprofit ili neočekivani profit kompanija (eng. windfall profit tax) uvele su brojne države širom Evrope kako bi, pre svega, finansirale izdašne subvencije zbog visokog rasta cena energije i energenata. A, generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres je posebno nezadovoljan ogromnim profitima naftnih kompanija, pa je pozvao države da ih dodatno porezuju.

Tako je sada slovenačka vlada predstavila nacrt zakona kojim bi se energetskim kompanijama nametnuo vanredni porez 2022. i 2023. godine, a hrvatska vlada je poslala u javnu raspravu Zakon o dodatnom porezu na dobit koji se odnosi samo na 2022.

Oporezivaće se svaki prihod veći od 180 evra po MWh

Slovenačka vlada je, kako prenosi Euractiv, odlučila da svaki prihod veći od 180 evra po megavat-satu (MWh) električne energije proizvedene u Sloveniji i prodate na veleprodajnom tržištu bude uplaćen u državni budžet.

Od naplate poreza biće izuzeti proizvođači energije čiji troškovi proizvodnje prelaze 180 evra po MWh, kao i proizvodnja energije iz prirodnog gasa i u malim instalacijama sa vršnom snagom manjom od 500 kW.

Najveći broj firmi koji će biti oporezovan je u vlasništvu države

Porez na ekstraprofit će, takođe, plaćati i naftno-gasne kompanije. Njima će se nova taksa obračunavati tako što će razlika između profita u 2022. ili 2023. i prosečnog profita u periodu 2018-2021 biti pomnožena sa faktorom 1,2.

Slovenačka vlada planira da novac dobijen od ovog poreza iskoristi za subvencionisanje obnovljivih izvora energije i finansiranje mera za smanjenje potražnje za električnom energijom u vreme špiceva.

Inače, najveći broj energetskih kompanija u Sloveniji je u potpunom ili delimičnom vlsnutvu država, pa će vlada u stvari dodatno oporezovati svoje firme. Krajem septembra premijer Slovenije Robert Golob izjavio je da će borba sa energetskom krizom sledeće godine koštati državu pet milijardi evra.

Hrvatska vlada: preusmeravamo dobit onih koji imaju puno prema onima koji imaju manje

Hrvatska vlada je predlogom zakona o uvođenju poreza na ekstraprofit ostvarila najave sa početka septembra.

Premijer Andrej Plenković je izjavio da je novi porez u suštini jedan doprinos solidarnosti. „Ovo je kriza koja zahtijeva od onih koji imaju više da pomognu onima koji imaju manje“, poručio je on.

Porez je, kako je dodao, solidarni doprinos radi pravednije podele tereta krize koja pogađa sve u društvu, i nije kažnjavanje onih koji su uspešni nego obrnuto – preusmeravanje dobiti onih koji imaju puno prema onima koji imaju manje.

Primorac: Za rast profita od 100 odsto porez će biti 30 odsto

Ministar finansija Marko Primorac rekao je da će novi porez plaćati kompanije sa prihodima u 2022. većim od 300 miliona kuna (40 miliona evra) i to po stopi od 33 odsto, ali samo na dobit veću od 20 odsto u odnosu na četvorogodišnji prosek u periodu 2018-2021.

Prikupljena sredstava će biti iskorišćena za pomoć građanima, dodao je ministar, i naveo da bi moglo biti prikupljeno oko dve milijarde kuna (oko 265 miliona evra).

Prema prvim analizama porez bi trebalo da pogodi prerađivačku industriju, naftno-gasnu privredu, sektore trgovine i građevinarstva, kao i finansijsku industriju.

Ako je nekom dobit u 2022. porasla 50 odsto u odnosu na četvorogodišnji prosek, njegova efektivna stopa poreza na dobit biće 24 odsto, naveo je Primorac. Ako je nekome dobit povećana 100 odsto stopa će, kako je naveo, biti oko 30 odsto.