Iako Ministarstvo finansija (MF) ima mogućnost da smanji cijenu dizela samo za još pet centi, putem umanjenja akciza za ukupno 50 odsto, u tom resoru smatraju da im zakonski okvir već obezbjeđuje adekvatan mehanizam kojim mogu pravovremeno reagovati u slučaju poremećaja na tržištu energenata, bez potrebe za dodatnim izmjenama zakona.

Cijena dizela trenutno je 1,95 eura, i to sa umanjenjem akciza na dizel za 40 odsto, odnosno 21 cent. Ukoliko u narednom obračunu dođe do povećanja cijene dizela za 10 centi, sa umanjenjem akcize za 50 odsto, odnosno maksimalnom intervencijom Vlade, litar dizela će koštati dva eura. U martu, prije eskalacije sukoba SAD i Irana, dizel je koštao oko 1,30 eura po litru.

„Dan“ je pitao MF da li će predložiti Vladi ili poslanicima vlasti usvajanje novih, dodatnih mehanizama za smanjenje cijena goriva, s obzirom da su cijene previsoke za naš standard.

– Ministarstvo finansija kontinuirano prati kretanje cijena naftnih derivata i njihov uticaj na standard građana i privredu. Pri tome, smatramo da je važno koristiti mehanizme koji su već propisani zakonom, uključujući mogućnost umanjenja akcize na naftne derivate, kada za to postoje opravdani tržišni i fiskalni uslovi. Vlada Crne Gore je u periodu od 23. marta do 22. septembra u više navrata donosila odluke o privremenom umanjenju akciza na gorivo, u cilju ublažavanja negativnih efekata rasta cijena energenata i zaštite životnog standarda građana, čime je dokazano da sistem funkcioniše i omogućava brzu i ciljanu reakciju, bez potrebe za dodatnim zakonskim intervencijama. Dakle, važeći zakonski okvir već obezbjeđuje adekvatan mehanizam kojim Vlada može pravovremeno reagovati u slučaju poremećaja na tržištu energenata, bez potrebe za dodatnim izmjenama zakona – odgovorili su nam iz resora Novice Vukovića.

Kako su istakli, cilj Ministarstva finansija je da, u okviru postojećeg zakonskog okvira, doprinese ublažavanju negativnih efekata rasta cijena goriva, ali istovremeno mora voditi računa o fiskalnoj stabilnosti, održivosti javnih finansija i sposobnosti države da uredno finansira sve zakonom utvrđene obaveze.

– Eventualne izmjene zakona ili nove mjere razmatraćemo samo ukoliko se pokaže da postojeći instrumenti nisu dovoljni i da su takve mjere fiskalno održive – dodali su iz MF-a.

Pitali smo ih i da li imaju računicu bez koliko prihoda je država ostala od marta do danas zbog umanjenja akciza na gorivo.

– U periodu januar–avgust od akciza na mineralna ulja i njihove derivate naplaćeno je 125,8 miliona eura, što je za 8,4 miliona, ili 6,3 odsto, manje nego u istom periodu prethodne godine, dok je u odnosu na plan naplata bila niža za oko 10 miliona. Država se sprovedenim umanjenjem akciza na gorivo svjesno odrekla dijela prihoda kako bi ublažila rast cijena energenata, zaštitila životni standard građana i smanjila troškovne pritiske na privredu. Pri tome treba imati u vidu da je mjesečni plan akciza indikativnog karaktera, zbog specifične dinamike obračuna i naplate ove kategorije prihoda tokom godine – precizirali su iz MF-a.

Uprkos nižoj naplati akciza na mineralna ulja i njihove derivate, ukupni prihodi od akciza do kraja avgusta su iznosili 279,6 miliona, što je za 19,1 milion više u odnosu na prošlu godinu. Najveće zasluge za to imaju akcize na duvan i duvanske proizvode, koje su porasle 23,8 miliona.

Umanjenje PDV-a na gorivo ne posmatraju izolovano

Vlada Sjeverne Makedonije nedavno je privremeno smanjila PDV na naftne derivate sa 18 na 10 odsto i time uticala na smanjenje cijena goriva u toj zemlji. U regionu, najjeftinije gorivo plaćaju upravo građani Sjeverne Makedonije. Pitali smo Ministarstvo finansija da li i oni razmatraju mogućnost smanjenja PDV-a na naftne derivate.

– Ministarstvo finansija ovu mogućnost posmatra u širem kontekstu poreske politike i održivosti javnih finansija, i zbog toga se odluka o promjeni stope PDV-a ne može posmatrati izolovano, već mora biti zasnovana na procjeni ukupnih fiskalnih efekata, uključujući uticaj na budžetske prihode, deficit i finansiranje javnih potreba. Ministarstvo finansija, stoga, prvenstveno koristi zakonom već propisane mehanizme za ublažavanje cjenovnih pritisaka, uz kontinuirano praćenje tržišnih kretanja. Ukoliko se procijeni da je potrebno preduzeti dodatne mjere, one će biti razmatrane kroz odgovarajuću proceduru i u skladu sa fiskalnim mogućnostima države – naveli su iz tog resora.