Foto: Pixabay –

Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji odbile su da produže stalni boravak lokalnom odborniku iz Sankt Peterburga Vladimiru Volohonskom.

Volohonski, otvoreni protivnik ruske invazije na Ukrajinu, živi u Srbiji više od godinu dana. On i još dvojica Rusa emigranta suosnivači su Ruskog demokratskog društva, koje redovno održava događaje u znak protesta protiv politike ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ne mislim da će me poslati odavde“, odgovorio je Volohonski za Radio Slobodna Evropa (RSE) na pitanje da li se plaši izručenja u Rusiju, gde se antiratno delovanje kažnjava dugim zatvorskim kaznama. „Srbija, ipak, ostaje zemlja koja manje-više poštuje normalne procedure i izručenje odavde je komplikovana stvar.“

Međutim, rekao je on, granični službenici su nedavno pokušali da ga spreče da ponovo uđe u Srbiju posle povratka iz inostranstva. Iako je njegov advokat uspeo da obezbedi ulazak u zemlju i ulaže žalbu na odbijanje produženja boravka, Volohonski brine da je ta taktika možda rezultat pritiska ruskih bezbednosnih službi usmerenih na disidente.

„Koliko će se praksa odbijanja produženja boravka i blokiranja ulaska u zemlju proširiti na manje poznate aktiviste, ostaje da se vidi“, rekao je on.

Bez kraja na vidiku rata u Ukrajini koji je u drugoj godini, mnogi antiratni Rusi koji su pobegli iz zemlje u prvim danima invazije 2022. godine, posebno oni koji su pobegli u bivše sovjetske zemlje poput Jermenije, Kirgistan i Kazahstan ili zemlje s postojanim vezama s Putinovom vladom kao što su Srbija, Turska ili Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), vide zabrinjavajuće znakove da Moskva možda vrši pritisak na vlade zemalja u koje su pobegli da primoraju disidente da se vrate i suoče se s odmazdom Kremlja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

„Ako je osoba proglašena ‘stranim agentom’ (u Rusiji) ili je povezana s organizacijom koja je označena kao ‘ekstremistička’ ili ‘nepoželjna’, preporučio bih joj da krene u Evropu što je pre moguće“, rekao je Artjom Važenkov, bivši koordinator u Rusiji zabranjene fondacije Otvorena Rusija koji je u egzilu od 2021. godine. On je prvo pobegao u Gruziju, posle čega se nastanio u Nemačkoj.

‘To je nezamislivo’

Početkom prošlog meseca, nekoliko prokremljskih Telegram kanala izvestilo je da je Kremlj postigao „nekoliko poverljivih sporazuma“ s UAE, „uključujući one o beguncima koji se kriju u UAE koji na neki način interesuju FSB (rusku Federalnu službu bezbednosti)“, navodi se u izveštaju. „To podrazumeva aktiviranje različitih mehanizama za njihovo preseljenje u Rusku Federaciju.“

„Moskva je dosad dogovorila mehanizme za povratak kriminalaca i aktivista s UAE, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom“, dodaje se u izveštaju. „Uskoro će ti mehanizmi biti aktivirani s Turskom, Gruzijom i Mongolijom.“

Prema izveštaju, u toku su pregovori i sa Srbijom i Tajlandom.

„Može se pretpostaviti da se na ovaj način ‘čisti’ informacioni prostor uoči predsedničkih izbora kako bi se svele na minimum pretnje spolja za, da tako kažemo, glavnog kandidata“, dodaje se u izveštaju misleći na predsedničke izbore u Rusiji u martu 2024. na kojima se očekuje da će se Putin kandidovati i osvojiti peti predsednički mandat. Navodne napore, dodaje se u izveštaju, koordinira administracija ruskog predsednika.

Nezavisni demografi Aleksej Rakša i Julija Florinskaja procenili su da je iz Rusije emigriralo između 400.000 i 800.000 ljudi. Oko 100.000 Rusa otišlo je u Gruziju, a sličan broj u Kazahstan. Najmanje 50.000 se preselilo u Srbiju; 40.000 u Jermeniju; a po više od 30.000 u Izrael, Kirgistan i zemlje Evropske unije.

Aleksandar Morozov, istraživač Centra za ruske studije Boris Njemcov na Karlovom univerzitetu u Pragu, kaže da ruski disidenti u inostranstvu nemaju puno razloga za strah.

„Nijedna zemlja neće predati političke aktiviste Rusiji“, rekao je on za RSE. „To je nezamislivo, čak i ako je pokrenut krivični postupak po optužbi za ekstremizam.“

Vlade širom sveta, dodao je on, svesne su koliko „labavo“ Rusija koristi termine kao što su „ekstremista“ i „terorizam“. U ratnim uslovima, advokati koje se bore protiv deportacije u skoro svim zemljama ne bi trebalo da imaju puno problema.

„Glasine o nekakvom dogovoru koje smo videli na kremaljskim Telegram kanalima treba posmatrati kao mere protiv emigracije“, rekao je on. „Najverovatnije je to samo rezultat Putinovog naređenja da spreči ljude da beže iz zemlje.“

‘Lojalnost Kremlju’

Ruska aktivistkinja Aljona Krilova uhapšena je 4. juna u prestonici Kirgizije, Biškeku. Ona je bivša portparolka ruske nevladine organizacija Za ljudska prava i suosnivačica organizacije Levi otpor, koju je ruska vlada proglasila ekstremističkom organizacijom. U Rusiji može dobiti do šest godina zatvora zbog optužbe da je osnovala ekstremističku organizaciju.

„Moguće su i blaže kazne“, rekao je 30. jula njen advokat Marat Kidirov. „Kao što su novčana kazna, društveno koristan rad ili kućni pritvor. Stoga je izabrala ekstradiciju u nadi da će dobiti blažu kaznu. Mi ispunjavamo njen zahtev i ne podnosimo žalbu“.

Kidirov je dodao da očekuje izručenje Krilove u bliskoj budućnosti, dodajući da njen suprug ostaje u Kirgiziji.

Organizacija Levi otpor sprovela je brojne proteste protiv ruske invazije na Ukrajinu. Aktivista Levog otpora Lev Skorjakin takođe je uhapšen u Biškeku u junu i bori se protiv ekstradicije Rusiji. Njegovi advokati su za RSE rekli da su mu takođe pomogli da se prijavi za izbeglički status. U Rusiji se suočava s optužbama za „huliganstvo“.

Biškek je 6. juna priznao da je deportovao ruskog antiratnog aktivistu Alekseja Rožkova. On je optužen za podmetanje požara u vojnom regrutnom centru blizu Jekaterinburga u martu 2022. i mogao bi da dobije kaznu do 15 godina zatvora.

Ilja Šumanov, generalni direktor nevladine organizacije Transparensi internešenel u Rusiji, smatra da su deportacija Rožkova i druga hapšenja rezultat „pritiska ruskih vlasti na kirgijsku vladu, koja je spremna da se povinuje kako bi pokazala lojalnost Kremlju“.

Trenutni „model saradnje“ je „saradnja službi za sprovođenje zakona“ dve zemlje, rekao je on za Kirgijski servis RSE-a.

„I nije u pitanju samo Kirgizija“, dodao je on. „Slične priče slušamo iz Kazahstana i Jermenije.“

Šumanov priznaje da je broj zemalja koje su spremne da izruče političke aktiviste Rusiji veoma mali jer „to može dovesti do negativnih posledica u međunarodnoj zajednici“.

Ipak, u martu je zatvorena neformalna organizacija Krasnaja kriša sa sedištem u Kirgiziji, građanska inicijativa ruskih aktivista emigranta i volontera koja se žalila na snažan pritisak niza kirgijskih službi, poput Poreske službe i opštinskih komunalnih preduzeća. Što je najvažnije, aktivisti kažu da su im agenti Službe za borbu protiv ekstremizma i ilegalne migracije pretili deportacijom.

Kirgizija, Rusija i Kazahstan su u junu potpisali tripartitni sporazum o razmeni ličnih podataka. Prema tom sporazumu, vlade će, na zahtev, pružiti informacije o državljanstvu, registrovanoj imovini, pravnim obavezama i krivičnim dosijeima ljudi koji su pod njihovim jurisdikcijama.

Aktivisti za ljudska prava izrazili su zabrinutost zbog mogućih posledica sporazuma na antiratne ruske disidente i mladiće koji su pobegli iz Rusije da bi izbegli vojnu mobilizaciju. Rusija je od Kirgizije navodno tražila informacije o oko 85.000 ljudi i taj zahtev je možda doveo do pritvora Krilove i Skorjakina.

‘Dosta posla’

U Srbiji, ruski antiratni aktivista Volohonski kaže da vlasti „očigledno ne vole“ bilo kakvu političku aktivnost koja bi mogla da uznemiri Kremlj.

„Što se mene lično tiče, nekoliko puta sam se osećao nesigurno u Srbiji. Zimus je neko nacrtao veliko Z na mojim vratima“, rekao je on, misleći na simbol koji ruska vlada i njeni saveznici koriste da bi iskazali podršku invaziji na Ukrajina. „Međutim, za razliku od Rusije, policija je bar pokušala da me zaštiti koliko je mogla. Ako ovde izađete na ulicu da protestujete, policija će vas zaštititi.“

On, međutim, dodaje da s obzirom na svoj poslednji spor s vlastima, ponovo razmatra ranije planove da traži azil u Nemačkoj.

Aljona Lakomkina je pobegla iz Rusije u maju 2022. pošto je njen dom u gradu Tveru pretresen, a ona privedena zbog rada u organizaciji zatvorenog opozicionog političara Alekseja Navaljnog. Čim je puštena posle ispitivanja, odletela je prvo u Kirgiziju, a potom otišla u Jermeniju.

Priseća se dirljivog trenutka kada je pozvala oca s aerodroma da se pozdravi.

„Prvi put u životu mi je rekao da je ponosan na mene zbog onoga što radim“, rekao je Lakomkina za RSE. „I naredio mi je da se ne vraćam dok se sve ovo ne završi.“

Sada, međutim, aktivistkinja kaže da se u Jermeniji ne oseća „100 odsto bezbedno“. Ona veruje da se službenici ruske FSB nalaze na većini jermenskih graničnih prelaza, kao i u samoj Jermeniji.

Zasad je, kaže ona, zamrznut krivični predmet u Rusiji u kojem se ona i dalje zvanično smatra „svedokom“.

„Ali ako podnesu krivičnu prijavu i izdaju nalog, mogla bih da se suočim s deportacijom“, rekla je ona. „Manje-više znam šta ću uraditi ako se to dogodi.“

Lakomkina kaže da su mnogi antiratni Rusi u Jermeniji uvereni da bi ih lokalne vlasti predale ako Rusija to traži. Međutim, ona polaže veru u jermensko civilno društvo, navodeći da u toj zemlji postoje aktivisti „koji neće dozvoliti da se desi bilo šta loše“.

Poslednji put kada je elektronskom poštom komunicirala s islednikom koji vodi njen slučaj u Rusiji, delovalo je da je umanjio mogućnost da će ona biti izručena.

„Rekao je da već ima dovoljno posla s obzirom na situaciju unutar zemlje“, objasnila je ona.

Maksim Ivancov je iz Rusije otišao u Gruziju prvog dana invazije na Ukrajinu u februaru 2022. On kaže da se ne plaši deportacije, ali da se ne oseća sigurno. Brine da mu možda neće biti dozvoljeno da uđe u tu zemlju, ako otputuje iz nje.

„Ako je neka osoba označena kao strani agent ili ekstremista, vrlo je verovatno da bi joj mogao biti odbijen ulazak u Gruziju“, rekao je on. „Ali, ne bi prosto izručili nekoga. Previše je velikih minusa za Gruziju u tome, kao što je pogoršanje odnosa s Evropskom unijom i SAD.“

Vlasti u Gruziji bi se takođe suočile sa značajnom političkom reakcijom, pošto većina Gruzijaca negativno gleda na rusku vladu.

„Mislim da dokle god se u Gruziji održavaju izbori, ovde neće biti slučajeva izručenja“, rekao je on.