Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), nekadašnji načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, kazao je da je izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021. kasno objavljen, da je to „neopravdano i neobično“ i da pobuđuje sumnju kod građana. Jovanović je, inače, javno ukazao da odluku Agencije iz 2020. da način ocenjivanja kvaliteta vazduha i da veoma zagađen vazduh prikaže kao zagađen, zbog čega je i dobio otkaz.

Rekao je da je nesumnjivo Beograd najzagađeniji milionski grad u Evropi, u poređenju sa ostalim velikim gradovima. Kao „lepu vest“ naveo je to što je usvojen Program zaštite kvaliteta vazduha u Srbiji od 2022. do 2030, ali kaže da je pitanje da li će biti i primenjen od sledeće godine jer je budžet za narednu godinu usvojen pre ovog programa.

„Mi hoćemo da ono što piše u Programu zaštite kvaliteta vazduha do 2030, sa akcionim planom, da bude sprovedeno“, kaže Dejan Lekić iz NEA.

Lekić kaže da su tokom 2022. godine uočene povećane vrednosti PM2.5 čestica na skoro svim stanicama gde se radi monitoring.

Ali, problem je u tome što se u većini gradova zagađenje ne meri.

„Od 29 gradova, PM čestice se mere u 12 gradova od preko 50.000 stanovnika, a u 17 se ne mere. Pa šta merite?“, pitao je Lukić.

Dodao je da je na čak 25 lokacija u Srbiji, prema građanskom monitoringu, izmerena veća koncentracija štetnih čestica nego na najgorem mestu u EU – gradu Novi Saz u Poljskoj.

Sve više nepušača oboljeva od raka pluća

Dugogodišnje izlaganje aerozagađenju može da izazove oboljevanje od teških bolesti i prevremenu smrt, i takve veze su naučno dokazane, upozoravaju eksperti.

Dejan Lekić kaže da čak i zvanični dokumenti srpskih državnih organa, a ne samo analize civilnog sektora, pokazuju da veliki broj ljudi prevremeno umire od zagađenja.

„Vlada Srbije je usvojila izveštaj u kojem stoji da je zbog povećanih koncentracija prizemnog ozona u 2015. prerano preminula 461 osoba, da je 9.773 osobe su preminule prerano zbog povišenih koncentracija PM2.5 čestica. Dakle, ukupno je to skoro 11.000 prerano preminulih ljudi u 2015. godini. Ja mislim da je sva diskusija završena“.

Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, kazala je da je 2019. godine u Srbiji bilo 12.700 prevremeno preminulih.

„Broj je zabrinjavajući jer se poboljšanjem kvaliteta vazduha sve ove smrti mogu sprečiti“, kaže Paunović.

Ona je rekla da se, od ukupnog broja smrti od hronočne opstruktivne bolesti pluća, 23 odsto pripsuje aerpoozagađenju. Devet odsto smrtnosti beba u prvim mesecima života je takođe uzrokovano zagađenjem vazduha.

„Izloženost aerozagađenju vodi rađanju beba sa manjom telesnom težinom, uzrokuje i rađanje pre vremena. Ova povezanost je već poznata za pušenje, a poslednjih godina je sve više podataka da je povezano sa aerozagađenjem“.

Profesorka Medicinskog fakulteta Dragana Jovanović istakla je da su naučnici utvrdili vezu između karcinoma i izloženosti aerozagađenju.

„U celokupnoj Evropi, negde oko 10 odsto smrti od karcinoma se pripsuju aerozagađenju. Aerozagađenje je proglašeno kao kancerogen prve kategorije“, kaže Jovanović.

Otkrivene su direktne veze PM2.5 čestica i sedam vrsta karcinoma.

„Mnogo je veći rizik za sedam vrsta raka ako ste izloženi PM2.5 česticama, kao što smo mi. Ugroženi su i nepušači. Mi se stalno čudimo koliki je procenat nepušača sa karcinomom pluća, svake godine se sve više povećava. Rizik postoji i od oboljevanja od raka tankog creva, usne duplje, ždrela, grla“.

Ona istakla da su pušači koji žive u predelima sa velikim aerozagađenjem u još većem riziku od raka pluća.

„Ali svi mi smo izloženi aerozagađenju i riziku od oboljevanja od raka pluća“, zaključila je Jovanović.