Prošlu godinu su obeležili ekstremi: rekordne suše, toplotni talasi, šumski požari i poplave, a temperatura okeana je četvrti put zaredom oborila rekord. More pokriva 71 odsto Zemljine površine i ima ključnu ulogu u kruženju vode, energije i ugljenika u prirodi. Njegovo zagrevanje značajno remeti te procese.

Temperatura okeana kontinuirano raste od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici navode da je glavni razlog globalno zagrevanje, odnosno klimatske promene. „Ako nastavljamo da obaramo rekorde, to je nešto kao pokvarena ploča“, (eng. broken record), našalio se igrom reči Džon Ejbraham, istraživač klime na Univerzitetu Sent Tomas u Minesoti i jedan od autora novog istraživanja o porastu temperature okeana objavljenog u časopisu Advances in Atmospheric Sciences.

Temperatura vazduha na planeti raste decenijama. Zabrinjava činjenica da je Kopernikus (Copernicus) nedavno rangirao 2022. kao petu po visini temperature u istoriji. Poslednjih osam godina bilo je osam najtoplijih otkad su počela merenja, ističu u evropskoj službi za klimatske promene. Dodaju i da je planeta sada toplija za 1,2 stepena Celzijusa nego u predindustrijskom dobu, pripisujući to klimatskim promenama koje je uzrokovao čovek.

Zemlja zadržava sve više toplote iz Sunca

Temperatura u okeanima se menja sporije nego u atmosferi i na više nivoa. U moriu završava više od 90 odsto viška toplote, koji je rezultat planetarne energetske neravnoteže, jer više toplote od Sunca ulazi u Zemljin sistem nego što se vraća u svemir, kažu istraživači.

Prošlogodišnje povećanje količine toplote koju je zemlja zadržala ekvivalentno je stostrukoj svetskoj proizvodnji električne energije

Okeani su 2022. apsorbovali 10 zetadžula (trilijardi džula) više nego prethodne godine. Ta količina energije bi se oslobodila kada bi svaka osoba na Zemlji svakog dana koristila po 40 fenova za kosu po ceo dan. Razlika u primljenoj toploti je 100 puta veća od ukupne svetske proizvodnje električne energije 2021. godine, rekli su istraživači.

Zagrevanje okeana dovodi do ekstremnih vremenskih prilika, koje izazivaju intenzivnije uragane i tajfune i porast vlage u vazduhu, pa zbog toga ima više padavina i poplava.

U dubine više ne dopire dovoljno kiseonika

Kada se voda zagreva, njeni molekuli se kreću brže i više se šire, podižući nivo mora širom sveta. S povećanjem temperature površinskih slojeva smanjuje se mogućnost njihovog mešanja sa hladnim slojevima. Topla voda se zadržava na površini i može da apsorbuje manje ugljen-dioksida iz atmosfere i samim tim dovodi do većeg globalnog zagrevanja.

Još jedna od posledica jeste nemogućnost kretanja kiseonika i hranjivih materija ka dubljim slojevima okeana, što predstavlja pretnju za morski život. Kao i u slučaju atmosferskih toplotnih talasa iznad kopna, okeanski toplotni talasi mogu biti veoma opasni za žive organizme. Neki od najproduktivnijih i najraznovrsnijih morskih ekosistema, kao što su koralni grebeni i šume morskih algi, veoma su osetljivi na promene temperature.

Ljudski uticaj je najverovatniji pokretač zagrevanja gornjih slojeva vode u okeanima

U svojoj najnovijoj proceni, Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) objavio je da je „praktično izvesno“ da su se gornji nivoi okeana zagrejali u poslednjih pola veka i da je „izuzetno verovatno da je ljudski uticaj glavni pokretač”.

Zagrevanje okeana i uticaji na ekstremne vremenske prilike će se povećavati sve dok čovečanstvo ne spusti neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu. Inače, Svetska meteorološka organizacija (SMO) je u oktobru 2022. izvestila da je atmosferska koncentracija svih glavnih gasova tog tipa (ugljen-dioksida, metana i azot-oksida) dostigla rekordne vrednosti.